Naučnici tvrde da opšta inteligencija nije povezana sa brojem pročitanih knjiga. Autori eksperimenta sakupili su grupu od 63 Portugalca i Brazilca, od kojih je 11 bilo nepismeno - 22 osobe naučile su da čitaju u poznim godinama, a ostali u detinjstvu kada su išli u školu.
Rezultat istraživanja pokazuje da se umeće čitanja razvija na uštrb sposobnosti da se percipiraju ljudska lica. Naučnici su otkrila da intelekt, tačnije opšta sposobnost za shvatanje i rešavanje teškoća koja objedinjuje sve saznajne sposobnosti čoveka: osećanja, percepciju, pamćenje, mišljenje… i broj pročitanih knjiga nisu povezani.Tačnije, može da se čita vrlo mnogo, ali znanje od toga neće biti veće, posebno ako čitate s ciljem da se zabavite ili "ubijete vreme".
Za vreme čitanja ljudski mozak dobija informacije, ali one često nisu samo beskorisne za život već i sasvim nesistematske. Za vreme zabavnog čitanja, koje nije opterećeno analizom materijala koji se čita, intelekt lenčari i ne razvija se.
Radi održavanja uma u radnom stanju ne treba samo čitati, već i rešavati razne analitičke zadatke, između ostalog - "mozgalice". Zaključak naučnika glasi: može se biti načitan i sasvim neprilagođen za život.
