U poslednjih 100 godina koeficijent inteligencije kod žena rastao je brže nego kod muškaraca - sada su rezultati koje žene postižu na testovima inteligencije bolji nego kod muškaraca, kaže psiholog dr Džejms Flin. Flin, profesor na Univerzitetu Otago na Novom Zelandu, svetski je autoritet za testove inteligencije, kojima se bavi skoro 60 godina. Postoji više definicija inteligencije, ali je najčešća ona da se radi o "mentalnoj karakteristici koja uključuje snalaženje u novim situacijama, sposobnost učenja na osnovu iskustva i razumevanje i korišćenje apstraktnih pojmova". Rasprava o razlikama u rezultatima na testovima inteligencije između žena i muškaraca i inače je "vruće" naučno, ali i političko pitanje.
To je osetio i Leri Samers, bivši rektor Harvarda. On je 2005. godine održao predavanje u kojem je, kao jedan od mogućih razloga nezastupljenosti žena u prirodnim naukama, naveo "urođene razlike između muškaraca i žena". To je izazvalo velik skandal i Samers je podneo ostavku, a na rektorskoj poziciji zamenila ga je Dru Gilpin Faust, prva žena na čelu Harvarda. Dr Flin je poslednjih godina svoje ideje testirao analizirajući nove IQ testove iz zemalja Zapadne Evrope, Australije, Novog Zelanda, Argentine i Estonije. Ta analiza pokazuje da se razlika u koeficijentu inteligencije među polovima poslednjih godina sasvim izgubila. Tako su razlike u Zapadnoj Evropi minimalne, u Australiji muškarci i žene u proseku imaju isti IQ, a u Estoniji, Argentini i Novom Zelandu žene imaju nešto viši IQ od muškaraca. "To je posledica je modernizacije. Složenost modernog sveta utiče na jačanje kongitivne kompleksnosti mozga, što dovodi do povećanja stepena inteligencije", objašnjava Flin.
Taj napredak je uočljiviji kod žena nego kod muškaraca, jer su u prošlosti bile u nepovoljnijoj poziciji. Dr Flin je naveo nekoliko mogućih objašnjenja bržeg rasta IQ kod žena nego kod muškaraca. Prema jednom, žene vode mnogo zahtevniji život balansirajući između obaveza u porodici i posla. Moguće je i da žene imaju blago viši potencijal inteligencije nego muškarci pa sada to počinju da realizuju.
IQ se meri od 1905.
Inteligencija se meri IQ testovima koje je 1905. godine uveo francuski psiholog Alfred Bine, kako bi mogao da predvidi uspeh dece u školi i identifikuje mališane kojima će u učenju trebati posebna pomoć.
