BALTIMOR - Tokom dana Dženet Stivens radi u frizerskom salonu. Noću ona postaje arheolog-amater koji precizno rekonstruiše ženske frizure Rimskog carstva.Stivens, 54, više od dve decenije radi kao frizerka i u svom domu u Baltimoru rekonstruiše frizure iz rimskog doba. Ona, kombinuje svoju profesiju sa ljubavlju prema arheologiji, otkrivajući tako kakve su frizure žene nosile u antici.Stivensova je rekonstruisala, na lutki, frizuru koju je možda nosila carica Plotina 110 godine, sa jedinstvenim pletenicama i kovrdžama koji su pokazivali njen visoki status.Istoričari i arheolozi dugo su verovali da su raskošne frizure žena iz tog perioda, predstavljene na mermernim statuama, bile samo proizvod mašte umetnika i da nisu imali nikakve veze sa realnošću.Stivensova, međutim, smatra da su komplikovane frizure realistični prikazi načina na koji su žene sređivale svoju kosu u tom dobu."Stilovi su mogući. Kada ih pogledate, vidite da ima logike. Vidite pletenice koje kreću sa jedne strane i završavaju se na drugom mestu i pretvaraju u nešto potpuno drugačije", rekla je ona Frans presu.Njeno sveobuhvatno istraživanje pomoglo joj je da razvije novu teoriju o nastanku nekih od najraskošnijih frizura tog doba. Ona smatra da su takve frizure rađene uz pomoć igle i konca koji su ih držali na mestu."Teorija pre moje glasila je da su sve te frizure bile ili perike ili izmišljotina skulptora. Dok sam se u podrumu mučila nad jednom frizurom shvatila sam da uz pomoć igle i konca mogu da je napravim da stoji", objasnila je ona.Stivensova smatra da su robovi koristili konac i iglu kako bi zašili delove frizura koje su tako danima bile nepokvarene.Kako bi nastavila istraživanje i napisala teoriju, Stivensova je obilazila muzeje, provodila sate u bibliotekama, pa čak je i naučila nemački.Uz pomoć lingviste iz drugog veka Pompeja FEstusa, ona je otkrila da latinska reč "acus" koja se obično prevodi kao "čioda" ili "brošić" može da znači i "igla". Podstaknuta tim otkrićem, shvatila je da su antičke frizure najverovatnije bile ušivane da bi stajale.Svoja otkrića Stivensova je objavila u Žurnalu rimske arheologije i tako postala jedna od retkih ne-akademaca koji su napisali tekst u ovom stručnom glasilu.Ona smatra da joj je upravo činjenica da nije školovani arheolog pomogla da iznađe drugačiji pristup priblemu."Nisam ništa unapred tražila. Ušla sam u ovo kao frizer koji zna mnogo toga o kosi", objasnila je ona.Stivensova je svoje kreacije postavila na Jutjub uz precizna objašnjenja kako se frizure prave. U pravljenju frizura koristi istorijski tačne alatke, uključujući iglu od kosti i gvozdene prstenove za uvojke.Ona kaže da se ovim hobijem ne bavi kako bi zaradila ali je pozvala holivudske producente koji snimaju filmove o drevnom Rimu da na Jutjubu pogledaju kakve su se frizure nosile tada.Stivensova se sa smehom osvrće na izuzetno popularnu britansku seriju "Ja, Klaudije" iz 70-ih i kaže da Rimljanke iz tog perioda ni mrtve ne bi nosile frizure kakve su nosile glumice u seriji."Žene u Rimu nikada nisu nosile razdeljke sa strane. Oni su uvek bili na sredini glave, uvek simetrični. Beskrajno je smešno kako su u seriji frizure skroz u stilu 70ih", rekla je ona.Sada, kaže Stivensova, neprecizne frizure mogu da budu stvar prošlosti. "Sigurna sam da Holivud može da pogleda moj Jutjub kanal i saznaju kakve su se frizure tada nosile".
