Ovih dana, pažnju svetske astronomske javnosti privukla je objava o otkriću najgušće galaksije do sada u bliskom Univerzumu.
Otkriće je objavila grupa naučnika sa nekoliko svetskih instituta (danas su takve kolaboracije praktično neophodne ako želite velike rezultate), predvođenih Džejom Strederom (Jay Strader) sa Univerziteta u Mičigenu, a rad je pod nazivom "The Densiest Galaxy" brzopotezno objavljen u prestižnom Astrophysical Journal Letters koji je rezervisan za kratke objave najznačajnijih aktuelnih otkrića.
Za ovo otkriće, naučnici su koristili svemirske teleskope Habl (Hubble) i Čandra (Chandra), koji imaju mogućnosti snimanja sa velikim rezolucijama i to u optičkom i X – spektru elektromagnetnog zračenja, a od „zemaljskih“ teleskopa korišćen je veliki Kek (Keck) na Havajima.
Ovakav način „lociranja“ struktura u Univerzumu je naročito efikasan da bi se slika jednog objekta mogla sagledati kroz više različitih frekvencija, čime se i fizički procesi koji to zračenje stvaraju mogu bolje razumeti.
Zašto je otkriće guste galaksije toliko važno?
Moderna astronomija ima nekoliko otvorenih pitanja kada su u pitanju evolucije galaksija. Jedno od najznačajnijih je način na koji su rane galaksije nastale i kasnije udružene u galaktička jata, najveće gravitaciono povezane strukture u svemiru.
Generalno, galaksije su u ogromnom procentu najviše sastavljene od tamne materije, dok ostatak otpada na zvezde, materiju između njih (gas i prašina), kao i na neke zvezdane ostatke. Dakle, prostor između susednih objekata izuzetno je velik, a upravo to nije slučaj sa otkrivenom ultra-kompaktnom patuljastom galaksijom u sazvežđu Device, na oko 55 miliona svetlosnih godina od nas.
Objekat je smešten u blizini eliptične galaksije M60, pa je zato i dobio naziv M60-CD1. U njemu su zvezde toliko gusto raspoređene, da njihova brojnost prevazilazi i po nekoliko hiljada puta gustinu koju ima naš Mlečni put na razmatranom uzorku zapremine. Na rastojanju od 100 svetlosniih godina, detektovano je postojanje čak 100 miliona zvezda.Da bi se bliže zavirilo u ono što je Habl teleskop snimio, astronomi su prošle godine iskoristili drugi moćni svemirski teleskop Čandra, kojim su otkrili prisustvo vrlo jakog izvora X-zraka u centru te galaksije. Ovo je dovoljan indikator da se pretpostavi aktivno galaktičko jezgro, a samim tim i prisustvo supermasivne crne rupe, mase čak i desetak miliona poput sunčeve.
Druga realna mogućnost je postojanje tzv. dvojnih X-sistema, kompaktnih binarnih zvezda u centru galaksije, koje brzo rotiraju i emituju snažne otiske X-zraka.
Streder i njegovi saradnici pretpostavljaju da se rađanje tako guste galaksije desilo pre više od 9 milijardi godina i to naglim otkidanjem zvezda od dela nekada mnogo veće galaksije. Kako se to desilo, ostaje misterija.
Međutim, postoji i alternativna opcija koja se susreće u novijim teorijskim radovim, a to je da takva visokokompaktna struktura nastane „in situ“, u pojedinačnim haloima tamne materije. Ono što je takođe čudno jeste zaključak koji može da proistekne iz tako velike gustine – naznaka za dinamičko prisustvo tamne materije nema.
Šta nas očekuje u budućnosti?
Otkriće superguste galaksije u lokalnom svemiru omogućava da se istražuju nešto bliže strukture koje je moguće detektovati optičkim i X - teleskopima.
Za konačan odgovor na pitanje o evoluciji galaksija biće potrebno mapirati najudaljenije sisteme, stare mnogo više od 10 milijardi godina, i to moćnim radio teleskopima, koji mogu da dosegnu tako velike razdaljine.
U kombinaciji sa dosadašnjim otkrićima, očekuje nas zanimljivo poglavlje u traganju za rešenjem jednog od najkompleksnijih problema moderne nauke.
