Krompirova zlatica vam zadaje noćne more? Baštovani otkrili trik koji će ih rešiti jednom za svagda

Krompirova zlatica predstavlja jednu od najopasnijih pošasti za krompir, ali i druge srodne poljoprivredne kulture poput patlidžana i paradajza. Njen povratak je zagarantovan svake godine, a nesmetano razmnožavanje može dovesti do potpunog uništenja stabljika i drastičnog pada prinosa.

Jedna ženka je sposobna da položi i do 2.000 jaja. Ova jaja narandžaste nijanse skrivena su u grupacijama na donjoj strani lista, zbog čega prolaze neopaženo. Kada se izlegu, i larve i odrasli insekti proždrljivo uništavaju lišće. Kod jakih napada od biljke ostaje samo ogoljena stabljika, što onemogućava razvoj krtola.

Neprijatelji u prirodi

Premda krompirova zlatica nema mnogo prirodnih protivnika, pojedine životinje i organizmi pomažu u njenom suzbijanju: jež, krtica, fazan, grabljive stenice koje se hrane njenim jajima. U biološkoj borbi efikasnom se pokazala i korisna gljiva Beauveria bassiana, čije se spore koriste za izradu namenskih ekoloških preparata.

Preventivni koraci u proleće

Suzbijanje mora započeti pre nego što insekti preplave njivu. Najvažnija preventivna mera jeste poštovanje plodoreda. Agronomi savetuju da se krompir na istoj parceli sadzi tek nakon četiri ili pet godina kako bi se smanjila populacija odraslih jedinki koje zimuju u zemljištu.

Ekološka klopka od krompirovih ljuski

Brojnost zlatica se može smanjiti jednostavnom pravljenom zamkom:

• Plastične čaše dopunite do trećine sveže oguljenom korom krompira.
• Ukopajte ih u zemlju između redova tako da obod čaše bude u ravni sa tlim.
• Svaka tri do četiri dana pregledajte čaše i uklonite uvaćene insekte.
• Ljuske redovno menjajte čim se osuše.

Ovaj postupak uspešno smanjuje odrasle insekte bez ikakve primene hemikalija.

Miris koji odbija insekte

Krompirova zlatica ne podnosi intenzivne mirise pojedinih biljaka. Prilikom sadnje korisno je u rupu uz krtole ubaciti malo ljuski crvenog luka, koje raspadanjem šire miris neprijatan štetočinama. Takođe, poželjno je u blizini krompira gajiti: ren, kamilicu, pasulj. Arome ovih biljaka odvode insekte dalje od vašeg zasada.

Četinari i kopriva kao prirodni štit

Oštar miris bora izuzetno smeta ovoj štetočini. Seckana borova kora raspoređuje se između redova, dok se od iglica pravi tečnost za tretiranje stabljika. Efikasno je i malčiranje stabljika svežom koprivom. Njene žareće dlačice sprečavaju bube da se kreću i onemogućavaju im da se tokom letnjih vrućina sklone u podnožje biljke i zemljište.

Prirodni preparati za tretiranje biljaka

Efikasno sredstvo pravi se i od samih zlatica. Potrebno je sakupiti pune jednolitarske posude odraslih jedinki i potopiti ih u 20 litara vode u zatvorenoj posudi. Nakon nedelju dana insekti će potonuti na dno. Dobijena tečnost je izuzetno jaka i mora se razblaživati vodom u etapama (prvo 1:1, zatim 1:2 i na kraju 1:3), jer nerazređena može spaliti list. Pre prskanja celog zasada, rastvor uvek testirajte na jednoj biljci, jer različite sorte krompira odstupaju u osetljivosti.

Delotvoran je i rastvor od drvenog pepela. Prvo se 2 kg pepela umeša u 10 litara vode, a zatim se samo 1 litar te smese razmuti u novih 10 litara vode i koristi za prskanje. Za zaštitu se mogu primeniti i tečnosti napravljene na bazi listova topole ili duvana.

Redovan obilazak zasada

Bez obzira na izabranu metodu, najbitniji faktor jeste stalni pregled zasada i reagovanje na prvu pojavu jaja, larvi ili odraslih buba. Kombinovanjem plodoreda, prirodnih zamki i biljnih preparata, populacija krompirove zlatice se može uspešno kontrolisati uz minimalnu upotrebu hemije.

Pogledajte video: Kako da napravite pojilicu za ptice