Ovaj frižider imala je svaka kuća u Jugoslaviji, a evo kako se nikad nije pokvario, čak ni posle 30 godina
- Stari frižideri iz Jugoslavije važili su za neuništive jer su imali manje delova, pa je bilo manje kvarova i jednostavnije održavanje.
- Zamrzivač je najčešće bio na vrhu, što je koristilo prirodnu cirkulaciju vazduha i smanjivalo potrebu za složenom elektronikom.
- I danas se top-freezer modeli smatraju energetski efikasnim, a neki troše i 10 do 25 odsto manje struje od side-by-side frižidera.
Gotovo da nema kuće u bivšoj Jugoslaviji u kojoj se neko ne seća starog frižidera koji je radio godinama, pa i decenijama, bez ozbiljnog kvara. Obodin sa Cetinja, stari Gorenje i slični modeli danas su gotovo deo porodične nostalgije, a na društvenim mrežama redovno se pojavljuju komentari ljudi koji tvrde da su im takvi uređaji trajali po 30 ili čak 40 godina.
Zbog toga se često može čuti da su se „nekada stvari pravile da traju“, dok se današnjim uređajima zamera što su komplikovaniji, skuplji za popravku i navodno imaju kraći vek. Ipak, jedan od važnih razloga zbog kojih su stari frižideri zaista bili toliko izdržljivi nema mnogo veze sa nekakvom tajnom recepturom proizvođača. Objašnjenje je mnogo jednostavnije – imali su manje delova koji su mogli da se pokvare.
Stari frižideri koristili su fiziku u svoju korist
Jedna od najvećih razlika između starih i mnogih savremenih frižidera bila je u rasporedu. Zamrzivač se najčešće nalazio na samom vrhu uređaja, neposredno iznad prostora za hlađenje.
Takav položaj nije bio slučajan.
Hladan vazduh je gušći od toplog i prirodno se spušta, dok se topliji vazduh podiže. Kada je najhladniji deo uređaja smešten gore, cirkulacija vazduha mogla je velikim delom da se odvija prirodno, bez potrebe za složenim sistemima ventilatora, kanala i velikog broja senzora.
Što je manje pokretnih i elektronskih komponenti, to je i manje tačaka na kojima uređaj može da otkaže.
Manje elektronike značilo je i manje kvarova
Današnji frižideri nude neuporedivo više funkcija – automatsko odmrzavanje, digitalne termostate, više zona hlađenja, displeje, senzore, ventilatore, ledomate i sisteme koji precizno regulišu temperaturu.
Sve to donosi veću udobnost, ali istovremeno znači i više komponenti koje tokom godina mogu da zahtevaju servis.
Stari modeli bili su mehanički jednostavniji. Nisu morali da komuniciraju sa nizom elektronskih senzora niti da ravnomerno raspoređuju vazduh kroz više odvojenih zona. Njihova konstrukcija bila je grublja, ali upravo zato često i izdržljivija.
Zašto je zamrzivač danas najčešće na dnu
Kada su se pojavili efikasni ventilatori i sistemi prisilnog kruženja vazduha, proizvođači više nisu morali toliko da zavise od prirodne konvekcije.
To je omogućilo da se zamrzivač premesti na dno, što je korisnicima mnogo praktičnije. Sveže namirnice, mleko, piće, voće i povrće uzimamo mnogo češće od zamrznute hrane, pa je logično da glavni deo frižidera bude približno u visini očiju.
Drugim rečima, raspored se promenio prvenstveno zbog ergonomije i novih tehničkih mogućnosti, a ne zato što je stari koncept bio loš.
Stari raspored i danas ima prednost u potrošnji
Zanimljivo je da ideja sa zamrzivačem na vrhu ni danas nije prevaziđena kada je reč o energetskoj efikasnosti.
ENERGY STAR i američko Ministarstvo energetike i dalje navode da frižideri sa zamrzivačem na vrhu u proseku spadaju među energetski najefikasnije konfiguracije. ENERGY STAR posebno savetuje da se pri kupovini razmotre upravo top-freezer modeli jer oni najčešće troše manje energije od uređaja sa zamrzivačem na dnu ili „side-by-side“ rasporedom.
Pojedini američki izvori navode i da top-freezer modeli mogu da troše oko 10 do 25 odsto manje energije u odnosu na side-by-side varijante.
Video: Sređivanje frižidera