Da li mokra kosa izaziva prehladu? Doktor rešio večitu dilemu, evo šta je istina
- Mokra kosa sama po sebi ne izaziva prehladu - bolest uzrokuju virusi, najčešće rinovirusi, kaže dr Metju Goldman iz Cleveland Clinic.
- Hladnoća ipak može oslabiti odbranu nosa i disajnog sistema, pa se simptomi lakše javljaju ako je virus već prisutan.
Prehladu izazivaju virusi, najčešće rinovirusi. To znači da se ne možete prehladiti samo zato što ste izašli napolje mokre kose ili hodali bosi po hladnom podu. Da bi došlo do infekcije, morate biti izloženi virusu: "Mokra kosa ne izaziva prehladu", objasnio je dr Metju Goldman, specijalista porodične medicine iz klinike Cleveland Clinic.
Međutim, tvrdnja da hladnoća nema nikakve veze sa prehladama takođe nije sasvim tačna. Istraživanja ukazuju na to da niže temperature mogu uticati na odbrambene mehanizme disajnog sistema, naročito ako je virus već prisutan. Istraživači sa Univerziteta Kardif u Velikoj Britaniji sproveli su 2005. godine istraživanje na 180 zdravih osoba, podeljenih u dve grupe. Učesnici jedne grupe kvasili su noge u hladnoj vodi, dok druga grupa nije bila izložena tom postupku.
Tokom sledeća četiri do pet dana simptome prehlade prijavilo je 13 od 90 učesnika iz grupe sa hladnim nogama, u poređenju sa pet od 90 osoba iz kontrolne grupe. Autori su pretpostavili da su neki učesnici već bili nosioci virusa, ali još nisu imali simptome. Izlaganje hladnoći moglo je oslabiti njihovu odbranu i doprineti pojavi simptoma. Ipak, takvi rezultati sami po sebi ne dokazuju da hladna stopala izazivaju prehladu. Moguće je da su na ishod uticali i drugi faktori.
Virus prehlade se bolje razmnožava na nižim temperaturama
Istraživanje naučnika sa Univerziteta Jejl iz 2015. godine pokazalo je da se virus prehlade u eksperimentalnim uslovima bolje razmnožava na temperaturi od 33 Celzijusova stepena nego na 37 stepeni. Temperatura od približno 33 stepena bliža je onoj u nosnoj šupljini, dok je 37 stepeni približna uobičajenoj temperaturi unutrašnjosti tela.
Istraživači su takođe utvrdili da je imunološki odgovor na nižoj temperaturi bio slabiji. Važno je, međutim, napomenuti da je istraživanje sprovedeno na mišjim ćelijama. Rezultati zato pružaju mogući uvid u način na koji temperatura utiče na odbranu organizma, ali nisu direktan dokaz da se isti efekat u jednakoj meri javlja kod ljudi.
Tim istraživača iz bostonske bolnice Mass Eye and Ear, povezane sa Harvardom, u istraživanju objavljenom 2022. godine proučavao je kako niske temperature utiču na odbrambene mehanizme nosa. Nos nije samo prolaz za vazduh, nego i važna prva linija odbrane od virusa. Njegove ćelije otpuštaju sitne čestice u kojima se nalaze odbrambeni molekuli sposobni da prepoznaju i neutrališu uzročnike infekcija.
Istraživanje je pokazalo da izlaganje hladnoći može smanjiti tu odbrambenu reakciju. Prema podacima koje prenosi KSL, kod četvoro ispitanika koji su 15 minuta udisali vazduh temperature oko četiri stepena Celzijusa zabeleženo je smanjenje jedne od merenih odbrambenih reakcija za gotovo 42 odsto. Naučnici su zaključili da hladan vazduh može oslabiti lokalnu imunološku zaštitu nosa. Ipak, deo istraživanja sproveden je na tkivu u laboratoriji, pa rezultate treba tumačiti uz odgovarajuću dozu opreza.
Zašto se zimi češće prehlada širi?
Niske temperature nisu jedini razlog zbog kojeg se prehlade češće šire tokom zime. Veliku ulogu ima i način života. U hladnijim mesecima više vremena provodimo u zatvorenim prostorima, često u bliskom kontaktu sa drugim ljudima. Takvi uslovi olakšavaju prenos respiratornih virusa. Na imunitet mogu uticati i drugi faktori, uključujući manju izloženost sunčevoj svetlosti i promene nivoa vitamina D. Ipak, nije dovoljno dokazano da upravo nedostatak sunčeve svetlosti ili vitamina D objašnjava sezonski porast prehlada.
Najvažnije je smanjiti mogućnost kontakta sa virusima. U tome mogu pomoći jednostavne navike: Redovno perite ruke, naročito nakon boravka na javnim mestima. Provetravajte prostorije kako biste smanjili nakupljanje zaraznih čestica u vazduhu. Izbegavajte blizak kontakt sa osobama koje imaju simptome respiratorne infekcije. Oblačite se u skladu sa vremenskim uslovima i zaštitite se od dugotrajnog izlaganja hladnoći.
Sušenje kose pre izlaska na hladnoću nije nužno za sprečavanje prehlade, ali može pomoći da vam bude prijatnije i da izbegnete osećaj pothlađenosti. Topla odeća takođe je korisna za održavanje telesne toplote, iako sama po sebi ne može sprečiti zarazu virusom.
Postoji i još jedan razlog zbog kojeg nije idealno redovno spavati sa mokrom kosom. Prema upozorenjima lekara iz klinike Cleveland Clinic, dugotrajna toplota i vlaga na temenu i jastuku mogu pogodovati razvoju određenih gljivica i bakterija, što kod nekih ljudi može doprineti problemima sa kožom glave.
Zaključak je jednostavan: mokra kosa i hladna stopala ne izazivaju prehladu bez prisustva virusa. Ipak, hladnoća može uticati na prirodnu odbranu nosa, pa tradicionalni saveti o zaštiti od hladnoće nisu potpuno bez osnova. Najbolja zaštita i dalje je smanjenje izloženosti virusima i održavanje zdravih svakodnevnih navika.
(Kurir.rs/Dnevno.hr)
Pogledajte video: Krompir u čarapi pomaže kod prehlade