Čekala ga gola na zadnjem sedištu, ljubav planula na porodičnom imanju dok je bila sa Kenedijem: Otkriveni detalji tajne romanse Džeki Kenedi, a tek pismo...

Džeklin Kenedi Onazis je tokom poslednjih meseci života ostala u bliskom kontaktu sa nekadašnjim ljubavnikom, arhitektom Džonom Karlom „Džekom“ Varnekom. U intimnim pismima i telefonskim razgovorima prisećali su se davne romanse, koja je počela u periodu kada je on dobio zadatak da projektuje grobno mesto Džona F. Kenedija na Nacionalnom groblju Arlington, a ona bila udovica slomljena od tuge, kojoj je očajnički bila potrebna emocionalna podrška.

Arhitekta je ubrzo postao deo njihovog blistavog društvenog kruga, koji je tragično prekinut 22. novembra 1963. godine, kada je predsednik Kenedi ubijen.

Godinu dana kasnije, neizgovorena privlačnost između razvedenog oca četvoro dece i bivše prve dame prerasla je u dvogodišnju ljubavnu vezu. Bila je to romansa ispunjena nežnošću, strašću i razigranošću, koju su uspeli da sačuvaju od očiju javnosti.

„Bila je samo naša i ničija više“, opisao je Varnek njihovu ljubav.

U poznim godinama počeo je da zapisuje svoja sećanja i priprema memoare. Pre nego što je 2010. godine preminuo od raka pankreasa, u 91. godini, zamolio je ćerku Margo Varnek Merk, koja upravlja porodičnom arhivom, da se pobrine da njegova priča bude objavljena.

„Naterao me je da obećam da ću to završiti“, rekla je njegova ćerka.

Tako je nastala knjiga „Camelot’s Architect: The Untold Story of Jackie Kennedy, Lafayette Square, and a Secret Romance“ (Arhitekta Kamelota: Neispričana priča o Džeki Kenedi, trgu Lafajet i tajnoj romansi), koja otkriva detalje njihove ljubavi i odnosa koji je trajao decenijama.

Prvi susret na večeri u britanskoj ambasadi

Veče pre prvog zvaničnog sastanka sa Džeki, u oktobru 1962. godine, na kojem je trebalo da joj predstavi planove za uređenje trga Lafajet, Varnek je prisustvovao večeri u britanskoj ambasadi. Među gostima su bili i predsednik Džon Kenedi i njegova supruga.

Arhitekta je kasnije opisao kako je odlučio da joj priđe.

„Odlučio sam da bi najbolji način da je upoznam bio da je pozovem na ples. Okrenula se i iznenađeno pogledala u mene kada sam je upitao: 'Da li biste želeli da sa mnom otplešete sledeći ples?' Zastao sam, a onda dodao: 'Ja sam arhitekta sa kojim bi sutra trebalo da se sastanete u 11 sati.' Zajedno smo otišli na podijum.“

Sutradan su se ponovo sreli na sastanku. Džeki je stigla u ružičastom kostimu sa tamnoplavom kragnom ukrašenom somotom.

„Odmah sam mogao da vidim da joj se dizajn dopao“, prisetio se.

Ubistvo Kenedija promenilo je sve

Varnek je postao arhitekta od najvećeg poverenja porodice Kenedi, ali ga je ubistvo predsednika duboko potreslo.

„Posebno me je potresao prizor Džeki koja se vraća u Vašington sa Džekovim telom. Najpotresnije mi je bilo to što je nosila isti ružičasti kostim koji je imala na dan kada sam joj prvi put predstavio planove za trg Lafajet.“

Nekoliko dana kasnije, Džeki i Robert F. Kenedi zamolili su ga da ih prati do privremenog grobnog mesta predsednika.

„Niko od njih nije izgovorio ni reč. Dok smo se polako probijali kroz novinare, odjednom smo stigli do male bele ograde koja je okruživala privremeni grob. Ispred nas je goreo večni plamen. Kada su ga ugledali, Bobi i Džeki kleknuli su i prekrstili se.“

Tokom povratka, Džeki i Robert zamolili su ga da preuzme projektovanje predsednikovog groba. Ona je odobravala svaki važan detalj, uključujući položaj krsta, ime i datume na kamenu koji je označavao mesto počivališta. Varnek je priznao da ga je Džeki privlačila, ali da se tokom prve godine njihovog poznanstva uzdržavao od bilo kakvog pokušaja da njihov odnos postane nešto više.

„Sastajali smo se u mojoj kancelariji kako bismo radili na projektu groba, ali to je bilo sve. Ipak, između nas se stvarala neka vrsta napetosti, lične i nežne.“

Ljubav je planula na porodičnom imanju

U jesen 1964. godine, Varnek je posetio Džeki na porodičnom imanju Hammersmit Farm na Roud Ajlendu, kako bi zajedno pregledali rad klesara na spomen-obeležju.

Upravo taj vikend označio je prekretnicu u njihovom odnosu.

„Bio je to vikend tokom kojeg smo prvi put otvoreno pokazali osećanja jedno prema drugom. Bio je iznad svega što smo mogli da zamislimo. Oboje smo potajno znali da smo zaljubljeni“, napisao je arhitekta.

Džekina majka i očuh, Dženet i Hju Očinklos, pozvali su ga da im se pridruži za Dan zahvalnosti. Džeki je predložila da dođe sa decom kako bi svi zajedno proveli vreme, uključujući njenu ćerku Kerolajn i sina Džona Džona.

Varnek je odlučio da svojoj deci ne otkrije gde idu.

„Nikada neću zaboraviti trenutak kada sam pozvonio, a Džeki nam otvorila vrata.“

Do kraja godine njihova osećanja postala su toliko ozbiljna da su počeli da razgovaraju o zajedničkoj budućnosti i braku. Ostalo je samo pitanje kada će se to dogoditi.

Na Havajima mu je priredila prizor koji nikada nije zaboravio

U leto 1966. godine Varnek je uspeo da nagovori Džeki da iznajmi kuću u Honoluluu, gde je on tada radio na projektu zgrade državnog parlamenta. Osmislili su priču da je ona na Havaje došla na poziv zajedničkog prijatelja, kako bi izbegli nepotrebnu pažnju javnosti.

Čim je stigla u kuću koju je iznajmila na mesec dana, pozvala ga je telefonom i zamolila da dođe i vidi njenu kuću na plaži, udaljenu oko kilometar i po od njegove.

Arhitekta je kasnije opisao prizor koji ga je zatekao.

„Dok sam prilazio sa plaže, ugledao sam Džeki. Ležala je potrbuške na velikom peškiru za plažu, sa ogromnim slamnatim šeširom preko glave. Međutim, na moje zaprepašćenje, ostatak njenog tela nije prekrivao nijedan komad odeće. Bila je potpuno naga.“

Varnek ju je iznenadio, zbog čega je uzdahnula od iznenađenja, ali je, kako je napisao, ubrzo shvatila da je on zadovoljan prizorom.

„Izgledala je prelepo i, naravno, laknulo joj je kada je shvatila da sam je zatekao ja, a ne neki nepoznati čovek dok uživa na tropskom suncu.“

Džeki je tada bila relativno pošteđena pažnje medija, što im je omogućilo da uživaju u privatnosti.

Gola se vozila sa njim kroz noć

Jedne večeri odlučili su da izađu na večeru. Varnek je otišao po jaknu, a kada se vratio, automobil je već bio izvezen iz garaže i okrenut prema putu.

„Seo sam za volan i uključio motor, čekajući da Džeki izađe iz kuće. Međutim, ona je već bila u automobilu, sedela je pozadi i smešila se. Ono što me je najviše iznenadilo bilo je to što na sebi nije imala nijedan komad odeće.“

Nije znao šta ga je navelo na takvu odluku, ali su krenuli njegovim kabrioletom sa platnenim krovom.

„Nekoliko puta sam se okrenuo da bih ponovo pogledao taj neverovatan prizor, ali nisam znao šta da mislim.“

Džeki mu je, prema njegovim rečima, ponavljala:

„Potpuno sam tvoja. Cela. Želim da znaš koliko te volim.“

Ubrzo su stigli do prelepog mesta na obali mora, gde su bili potpuno sami.

„Konačno, okruženi mesečinom i zvucima okeana, smejali smo se, a zatim potpuno uživali u tom trenutku. Moj cilj da Džeki vratim normalnom životu bio je ostvaren“, napisao je Varnek.

Milionski dug stao na put njihovom braku

U jesen 1966. godine Varnek je doživeo veliki finansijski udarac kada je saznao da duguje čak milion dolara.

Objasnio je da je tokom gotovo cele 1964. godine lično nadgledao svaki korak u projektovanju spomen-obeležja Džonu Kenediju. Zbog toga je zanemario pronalaženje novih poslovnih klijenata, dok su ga ekonomske prilike dodatno opteretile.

Džeki je bila šokirana i uznemirena, a njihova romansa suočila se sa surovom stvarnošću.

„Džeki je bila potrebna posebna zaštita i privatnost. Shvatio sam da nikada neću moći da joj obezbedim ono što joj je potrebno. Iskreno sam se nadao da ćemo, kada se stvari smire, ponovo moći da razmišljamo o braku. Imao sam utisak da i Džeki oseća isto“, zapisao je.

Ubistvo Roberta Kenedija 5. juna 1968. godine dodatno je povećalo Džekinu potrebu za bezbednošću.

Varnek je i dalje povremeno viđao Džeki i uživao u njenom društvu, ali nije znao da joj se u međuvremenu udvarao grčki brodovlasnik Aristotel Onazis.

„Privatno ostrvo na Mediteranu, sa flotom brodova i aviona, predstavljalo je bezbednost koja joj je bila očajnički potrebna.“

Džeki se za Onazisa udala 20. oktobra 1968. godine. Varnek je uspeo da oporavi svoju arhitektonsku firmu, a 1969. godine i sam se drugi put oženio.

Džeki mu priznala da je brak sa Onazisom bio najveća greška

Godinama kasnije, Varnek je slučajno sreo Džeki u hotelu „Ric“ u Parizu. Pozvala ga je u svoj apartman na ručak.

Opisao je prostorije kao velike i mračne, sa prozorima prekrivenim teškim zavesama. Ipak, ubrzo su stigli do svetle, moderno uređene prostorije pored vrta, gde je bio postavljen sto.

„Ari je Džeki dozvolio slobodu samo u tom malom prostoru. Bez oklevanja mi je rekla koliko je frustrirana činjenicom da je to jedina soba koju sme da uređuje. Takođe mi je priznala da veruje da je brak sa Onazisom bio najveća greška koju je ikada napravila.“

Onazis je preminuo 1975. godine, ostavivši Džeki veliko bogatstvo, dok se Varnek razveo 1978.

Njih dvoje obnovili su prijateljstvo i ponovo počeli da se viđaju u društvenim prilikama.

„U tim kasnijim godinama činilo mi se da je uživala u tome da mi daje savete o mojim ozbiljnim vezama sa drugim ženama. Možda je na taj način želela i da me testira“, napisao je.

Ponekad bi Džeki svratila u njegov stan na putu kući sa posla. Opušteno bi sedela na kraju kreveta, dok bi on bio naslonjen na visoko uzglavlje, i razgovarali bi satima.

„Davali smo jedno drugom iskrene savete, kakve mogu da razmenjuju samo dvoje veoma bliskih ljudi. Između nas se više ništa fizički nije događalo, ali imao sam osećaj da na neki način i dalje vodimo uzbudljivu tajnu ljubavnu vezu.“

Poslednje pismo za Dan zaljubljenih

Dana 11. februara 1994. godine, Varnek je na naslovnoj strani „Njujork tajmsa“ pročitao da je Džeki dijagnostikovan rak. Odlučio je da joj napiše pismo povodom Dana zaljubljenih.

U njemu je priznao da se njihova ljubavna priča nikada nije zaista završila.

„Draga Džeki,

Nisam siguran zašto sam baš u ovom trenutku došao u Njujork, osim što sam po dolasku shvatio da se približava Dan zaljubljenih. Možda sam podsvesno verovao, kao u filmu 'Nespavani u Sijetlu', da ću te jednog dana ponovo sresti na vrhu Empajer stejt bildinga.

Naša romansa završila se zbog okolnosti i događaja koji su izgledali gotovo van naše kontrole, ali zapravo nikada nije prestala. U normalnijim okolnostima, naša ljubav bi se verovatno razvila, i zato i dalje sanjam o tome da te jednog dana sretnem na vrhu Empajer stejt bildinga.

Zbog toga sam odlučio da ti na ovaj poseban Dan zaljubljenih otvorim srce i podsetim te na ljubav koju sam osećao prema najlepšoj i najdivnijoj ženi u svom životu.

Džek.“

Sledećeg jutra, oko devet sati, Džeki ga je pozvala telefonom.

„Učinilo si da moj Dan zaljubljenih bude poseban“, rekla mu je.

Dodala je da je sve što je napisao istina.

„U pravu si. Ljubav koju smo tada imali nikada nije prekinuta niti narušena. Ništa je nikada nije promenilo.“
Njegov poslednji oproštaj od žene koju je voleo

Džeklin Kenedi Onazis preminula je 19. maja 1994. godine.

Varnek je tog dana uključio televizor i ugledao prizor koji ga je zauvek obeležio – Džeki su sahranjivali na grobnom mestu koje je upravo on projektovao, pored njenog prvog supruga Džona Kenedija i večnog plamena.

U tom trenutku bio je udaljen oko 3.000 milja, u Kaliforniji.

Godinama je čuvao krznenu prekrivač koju mu je Džeki poklonila za Božić 1965. godine, uz poruku: „Da te greje dok si sam na Zapadu.“

Kada je saznao za njenu smrt, odlučio je da se simbolično oprosti i od tog predmeta. Umotao je stari, pohabani prekrivač i pustio ga u reku Rusijan.

„Sa dubokim emocijama gledao sam kako pluta niz reku. Dugo sam stajao na obali i razmišljao o našim životima.“

Kada se u jesen 1994. godine vratio u Vašington, posetio je njen grob i odao joj poslednju počast.

„Od tada, kada bih uveče prelazio Memorijalni most i ugledao večni plamen, znao sam da tamo počiva Džeki, zajedno sa Džekom.“

Za Varneka, njihova ljubavna priča nikada nije bila samo prolazna romansa. Ostala je jedna od najintimnijih i najvažnijih uspomena njegovog života.

(Kurir.rs/People)