Ovo je najčudnije selo na svetu: Beže od televizora, niko ne puši i ne pije, pravoslavci su ali se ne krste i čuveni su po kiselom kupusu
- U jermenskom selu Fioletovo žive potomci molokana, koji svadbe slave bez alkohola, a molitve održavaju bez ikona i crkvene hijerarhije.
- Selo je poznato po kiselom kupusu, koji meštani prodaju prolaznicima i u okolnim gradovima kao važan izvor prihoda.
- Tradicionalno ne puše i ne piju, a nekada su bežali i od televizora, dok danas koriste telefone i internet.
U jermenskom selu Fioletovo svadbe se tradicionalno slave bez alkohola, molitve održavaju bez ikona, a kiseli kupus prodaje kupcima iz okolnih mesta. Ovde žive potomci molokana, ruskih duhovnih hrišćana čiji su preci u 19. veku, zbog verskih progona u carskoj Rusiji, novi dom pronašli među planinama
Na putu između Diližana i Vanadzora nižu se drvene kuće sa rezbarenim prozorima. Ispred pojedinih domaćinstava izloženo povrće pokazuje prolaznicima šta je na prodaju, dok se među meštanima čuje ruski govor sa osobenostima koje su sačuvane daleko od Rusije.
Iz ruske ravnice među kavkaske planine
Doseljenici nisu došli u potrazi za slikovitim predelima. Njihovo preseljenje bilo je posledica politike prema verskim zajednicama koje nisu prihvatale autoritet Ruske pravoslavne crkve.
Tokom vladavine cara Nikolaja I molokani su naseljavani na Kavkazu, daleko od središta carstva. U kraju koji su morali da nauče da obrađuju podigli su domaćinstva i nastavili da žive prema svojoj veri. Fioletovo se prvobitno zvalo Nikitino.
Pogledajte u galeriji fotografije sela Fioletovo:
Promena je bila velika: plodnu zemlju iz koje su došli zamenili su zahtevniji planinski uslovi. Sa sobom su doneli alate, znanje o uzgoju povrća i stočarstvu, a od suseda učili kako da se prilagode novom podneblju. Trgovina i rad postepeno su povezali doseljenike sa lokalnim stanovništvom.
Ime im povezuju sa mlekom tokom posta
Naziv molokani vezuje se za rusku reč „moloko“, što znači mleko. Prema jednom objašnjenju, tako su nazvani jer su uzimali mlečne proizvode i tokom pravoslavnog posta.
Sami vernici u nazivu prepoznaju i biblijsku sliku „duhovnog mleka“. Njihova vera zasniva se na Bibliji i njenom duhovnom tumačenju, dok ikone, crkvena hijerarhija i spoljašnja verska obeležja nemaju mesto kakvo imaju u pravoslavlju.
Zajedničke molitve i pevanje psalama predvode verske starešine, odnosno presviteri. Među ograncima zajednice postoje razlike, pa ni sve običaje ne treba pripisivati svakom domaćinstvu.
Kupus je postao posao po kojem ih prepoznaju
Polja kupusa hranila su generacije stanovnika Fioletova. Uz krompir, šargarepu i mlečne proizvode, ovo povrće ostalo je važan izvor prihoda, a molokanski kiseli kupus stekao je kupce i van sela.
Domaćinstva svoje proizvode nude prolaznicima i prodaju ih u okolnim gradovima. Iza jednostavnih tezgi i povrća pored kuća stoji posao koji podrazumeva mesece rada: od sadnje i održavanja njive do berbe, pripreme zimnice i odlaska na prodaju.
Kupus, ipak, nije jedino jelo po kojem se pamti njihova kuhinja. Za svečanu trpezu pripremaju se domaći rezanci od brašna, jaja, malo vode i soli. Tanko razvučeno testo najpre se prosušuje, zatim seče, pa kuva u pilećoj ili goveđoj supi. Rezanci imaju posebno mesto na svadbama, na kojima se umesto alkoholnih zdravica služi čaj.
Fotografija je nekada zahtevala dugo ubeđivanje
Uzdržavanje od alkohola i duvana spada u prepoznatljiva tradicionalna pravila zajednice. Nedelja je namenjena molitvi, odmoru i porodičnim posetama, a u ranijim reportažama opisivane su žene sa maramama i belim keceljama, spremne za praznični dan.
Mnogo zatvoreniji bio je odnos prema kamerama. Pojedini stanovnici nisu pristajali da ih fotografišu, a reporteri su dozvolu dobijali tek posle više dolazaka i razgovora. Meštani do skoro nisu imali televiziju i bežali su od toga, a pre 2 godine je zabeleženo da svi imaju telefone i koriste internet.
Video: U ivnjičko selo zbog Milunke su dolazili prosci godinama