Da je američki lekar znao šta će njegov izum napraviti i kolike će živote odneti verovatno ga nikad ne bi stvorio. On je prisustvovao Američkom građanskom ratu i video je vojnike koji su u to vreme više umirali od bolesti nego od puščanih metaka - oko 620 hiljada ljudi je umrlo samo od raznih infekcija na terenu.
Zato se Gatling nadao da će svojim izumom smanjiti brojnost vojski, a time i smrti na ratištu. Naivno je verovao da će, ukoliko jedan čovek bude mogao njegovim izumom da nanese onoliko štete koliko bi nanele stotine ljudi, nestati potreba za velikim vojskama u kojima se umire od bolesti i da će ratove voditi mali broj ljudi.
Oružje je, po njemu, dobilo ime “Gatlingov sistem”. Cilj mu je bio da se odjednom izbaci veliki broj metaka u kratkom vremenu, a njegov izum je imao skladište za municiju u obliku cilindra i okretao se ručno.
Rad na svom mitraljezu započeo je 1861. godine, a patentirao ga je 1862. Iste godine je predstavljen vojsci Unije koja je u cilju ispitivanja naručila 6 primeraka, koji su, zajedno s projektima, izgoreli u požaru.
Američka vojska je 1865. ponovo kupila Gatlingove mitraljeze i kratko ih koristila u ratu, da bi ih naredne godine uvela u naoružanje.
Koristile su ih i mnoge evropske zemlje, među kojima i Rusija, koja ih je koristila u Rusko-turskom ratu.
Osim mitraljeza, Gatling je izumeo mašinu za setvu, parni traktor i brodsku elisu.
(24sata.hr)
