Zemunski kej, kiša i mrak. Stižemo u restoran i ljubazne hostese nam pomažu oko kaputa. Dobijamo upustva da ih držimo za ramena i da ih pratimo, nogu iza noge.
Potpuni je mrak. Penjemo se, smejući se jer ne vidimo apsolutno ništa. Pomislila sam da je ovo možda bila greška, jer ne vidim prst pred okom, a predosećam da i koleginica isto misli.
Tumbanje oko stolova, ali uzbuđenje raste. Rečeno nam je da je ovo prva "večera u tami" u Srbiji, ali, nismo ni pretpostavljale da će biti potpuni mrak.
Međutim, kako je stigla prva čaša Nikšićkog tamnog piva, svi smo rekli: "Biće ovo zanimljivo veče!" I, zaista, ukus koji je preovladao s prvim gutljajem hladnog piva, obećavao je nezaboravan provod.
Predjelo, pa glavno jelo, sve je poprimilo drugačiji oblik i osećaj. Smejale smo se jedna drugoj zbog prepoznavanja hrane i namirnica u jelima.
Gorica Nešović i Dragan Ilić bili su zaduženi za uveseljavanje gostiju, tako da je veče prošlo u smehu i uživanju u dobroj hrani i ukusnom pivu.
Kada su se svetla uključila, sva lica, iako su bila zaslepljena, bila su nasmejana i zadovoljna. Kako posle svake noći dođe dan, i mi smo se obradovali svetlu.
Večera u tami će nam sigurno ostati u sećanju, jer nam je pružilo neverovatan doživljaj, osećaj straha, a istovremeno i uzbuđenja... Različite emocije, dobra hrana i sjajno Nikšićko pivo su doprineli da se danas osećamo bogatije za jedno sjajno iskustvo.
Pogledajte kako smo se provodili:
