Nažalost, to dolazi sa dosta klišea koji su često nepravedni i bolni.Anarouz rabrajt iz Nju Džersija je 19-godišnja devojka, koja voli da peva, pleše i da se smeje. Ona izlazi, studira i ima posao. Zvuči vam normalno? Jeste. Razlika je u tome što zbog društvenog koncepta o invaliditetu, Anarouz često ne tretiraju sa istim poštovanjem kao i druge ljude.
Kada ljudi čuju da Anarouz živi normalnim životom, obično se iznenade. "To me čini tužnom i razočaranom", rekla je Anarouz za Vašington Post."Ne obraćaju mi se sa poštovanjem i kao da nisam uopšte bitna."Ove godine, organizacija pod imenom "CoorDown" koja se bori za prava ljudi sa Daunovim sindromom, emitovala je kratki video za Svetski dan Daunovog Sindroma (21.mart), u kom se nalazi i Anarouz, zajedno sa glumicom Olivijom Vajld.Ona je narator u filmu u kom se pojavljuje i konstatuje kako sebe vidi kao "običnu osobu, sa bitnim, razumnim, lepim životom."
Anarouzina majka, Lin je uvek verovala da jedna osoba najbolje može da predstavi samu sebe, izjavljujući da je njena ćerka koja ima Daunov sindrom uvek morala da radi više od drugih da bi dobila isti tretman kao i ostala deca. Kada je pogledala film, rekla je:"Shvatila sa m da ovaj video nije o lepoti ili o nedostatku iste, ili kako bi sebe trebalo da promovišemo, poenta je "da li me prihvatate onakbog kakav jesam?"
Jako poučan video. dakle šta je ovde zapravo pravi invaliditet ili nedostatak? Da li je to Daunov sindrom od koga boluje ova mlada žena, koja želi iste stvari kao i svi mi? Ili je to društvo i način na koji je posmatraju?
(Hefty)
