1. Sigurnosni sistem reaktora bio je ugašen pre početka katastrofeČitavo nuklearno postrojenje u Černobilju, bilo je sačinjeno od četiri reaktora snage oko 1000 megavati, dok su još dva reaktora bila u fazi izgradnje.U toku noći 25-26. aprila 1986. godine, sovjetski tehničari, započeli su testiranje turbina koje je trebalo da prethodi njihovom gašenju. Kako bi sproveli test, oni su odlučili da isključe ključne sigurnosne uređaje za hlađenje na jednom od reaktora. Nakon toga, usledio je niz operativnih grešaka kojima je stvorena velika količina pare koja je dovela do pregrevanja reaktora, piše History.Oko 1:23 ujutru, dve od tri eksplozije oduvale su čelični poklopac reaktora i poslale veliku vatrenu kuglu, visoko u nebo.Ovo početno puštanje radioaktivnog materijala, zatim je upotpunjeno sa nekoliko velikih požara, uključujući i jedan u samom jezgru reaktora koji je potrajao čak oko deset dana.Na samom kraju, katastrofa u Černobilju, otpustila je oko 100 puta više radijacije nego obe atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki.2. Proces čišćenja bio je još smrtonosniji od samih eksplozijaIako su bile velike i zapanjujuće, same eksplozije neposredno su koštale života tek dvojicu rukovodilaca, dok su verovatno uticale na smrt još jednog koji je umro od srčanog udara.S druge strane, 28 radnika i vatrogasaca umrlo je od akutnog zračenja u toku prvih nekoliko meseci nakon što je proces raščišćavanja terena započeo, dok je na hiljade drugih trpelo ozbiljne zdravstvene posledice koje je izazvalo zračenje.Ozbiljne posledice doneli su i talasi teških radioaktivnih padavina koji su se širili sve do Francuske i Velike Britanije. Na hiljade dece koja su pila radioaktivno mleko, obolelo je od karcinoma štitaste žlezde. Od toga je zabeleženo najmanje 15 slučajeva koji su se završili smrtonosnim ishodom.Tačan broj žrtava ove nuklearne katastrofe, ostao je nepoznat do danas. Dok je Černobilj Forum Ujedninjenih Nacija procenio broj žrtava na oko 4000 ljudi, organizacija Grinpis (Greenpeace) tvrdi da je tragedija na samom kraju prouzrokovala oko 93.000 žrtava.3. Sovjetska vlada je pokušala da zataška čitav incidentNeposredno nakon nuklearne havarije, sovjetske vlasti pokušale su da kod sopstvenih građana, ali i u inostranstvu održe utisak da se ništa značajno nije desilo.Ipak, 28. aprila, švedski instrumenti za merenje radijacije, detektovali su veliku koncentraciju radioaktivnih materija u atmosferi za koju se verovalo da dolazi iz pravca Sovjetskog saveza.Nakon velikih prtisaka, Sovjeti su odlučili da priznaju da je do incidenta došlo, ali ne i kolike su stvarne razmere katastrofe. Uporno tvrđenje da je stanje pod kontrolom, dovelo je do kašnjenja sa potrebnim sigurnosnim merama, naročito u samoj okolini Černobilja. Tako su npr. škole u Kijevu, 65 km udaljenom od postrojenja bile zatvorene tek 6. maja.Čitava priča o onome što se zapravo desilo u Černobilju i prave razmere tragedije izašle su na videlo tek godinama kasnije.4. Veliki broj ljudi i danas ne može da ode svojim kućamaEvakuacija oko 115.000 ljudi iz okolnih krajeva, počela je već 36 časova nakon incidenta. Verujući da je odlazak privremen, velika većina evakuisanih, ostavila je najvrednije predmete i kućne ljubimce iza sebe. Međutim, ubrzo je došlo do potpunog zatvaranja prostora u radijusu od oko 30 km oko Černobilja, kao i do uspostavljanja kontrolnih punktova koji su onemogućavali pristup najugroženijim oblastima. Zona zabrane pristupa, kasnije je čak i proširena, što je dovelo do evakuacije još 220.000 hiljada ljudi. Iako je nekoliko stotina ljudi uspelo da se vrati svojim kućama ilegalno, najveći deo nekada evakuisane teritorije ostaje i danas lišen ljudskog prisustva.5. Černobilj bi mogao postepeno da postane novo „carstvo divljine“Nakon što su ljudi napustili ugroženu oblast, na mestima koja su ranije bila predviđena za industriju i poljoprivredu, pojavile su se šume sa bujnim životinjskim i biljnim svetom. Jeleni, losovi, medvedi i druge životinje postepeno su osvajale prostor sa koga su ljudi bili primorani da odu. Ova oblast, postala je „svetilište biodiverziteta“kako ga je Černobilj Forum nazvao 2005. godine.Ipak, iako određene vrste uspevaju da se šire, radijacija se pokazala kao važan uzrok potencijalno smrtonosnih anomalija kod pojedinih životinja, kao što su npr. ptice sa deformisanim kljunovima.6. Samo postrojenje nije zatvoreno godinama nakon tragedijeTragedija u Černobilju posledica je eksplozije koja se desila na jednom od četiri reaktora koja su tada bila u funkciji. Nakon same katastrofe, i preostala tri reaktora trajno su isključena. Međutim, oko godinu i po dana kasnije, vlasti su donele odluku da se preostala tri reaktora vrate u funkciju, iako su se pritom suočile sa širokom međunardonom osudom.Tek nakon jednog manjeg incidenta 1991. godine, zatvoren je još jedna reaktor. Nakon što je Ukrajina stekla nezavisnost, prihvatila je preporuku međunarodne zajednice iz 1995. godine, da u zamenu za finansijsku dobit, konačno zatvori preostala dva reaktora. Godine 2000, III jedinica nekadašnjeg velikog postrojenja, konačno je ugašena, čime je je postupak konačno završen.7. Černobilj je postao jedna od najjezivijih turističkih atrakcijaIako ljudi tamo još uvek ne mogu da žive, ukrajinska vlada je 2011. godine, otvorila zabranjenu zonu za turiste. Od tada, lokalni vodiči predvode ture koje posetiocima predstavljaju bogatu černobiljsku divljinu, ali i potpuno napuštene gradove, kao npr. Pripjat, u kome je nekada živelo oko 45000 ljudi.Kako bi turisti bili što je manje moguće izloženi radijaciji, vodiči obavezno nose dozimetre koji mere jačinu zračenja i savetuju turiste da ne puše i ne jedu napolju.8. Čišćenje ostataka katastrofe nije završeno do danasVeć u prvim danima nakon katastrofe, ljudi koji su nastojali da umanje njene posledice i savladaju požare, bacali su pesak, olovo i bor u jezgro reaktora i čistili zapaljivi krš.U narednim danima, vatrogasci su sekli okolne šume i buldožerima rušili čitava sela, pa čak i ubijali preostale napuštene životinje, zbog straha da bi mogli napustiti ugroženi prostor i proširiti zagađenje.Sam reaktor ograđen je zatim velikim betonskim zidom, nazvanim sarkofag, koji je vremenom počeo da se urušava.Sledeći korak na koji se ukrajinska vlada sprema danas, jeste izgradnja ogromnog betonskog svoda iznad „sarkofaga“, koji bi nadoknadio njegova oštećenja. Ukrajinski predstavnici predviđaju da bi čitav proces čišćenja, ako sve bude išlo po planu, mogao biti gotov do 2065. godine. Međutim, ostaci radioaktivnog zračenja neće lako i brzo napustiti okruženje i sigurno će predstavljati opasnost brojnim budućim generacijama.SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO JOŠ I:Šta se krije u unutrašnjosti piramida? (VIDEO)8 najzanimljivijih činjenica o Dušanu Silnom, prvom srpskom caruKako su neka od najlepših grčkih ostrva dobila imena?
