Tim naučnika sa univerziteta Egzter razvili su matematički model za istraživanje toga zašto su neki pojedinci altruistični i generalno pozitivno nastrojeni prema drugima, dok su drugi skloniji egoizmu, manipulacijama i ponašanju koji bi tumačili kao "zlo".Već duže vreme biolozi koriste teoriju rodne selekcije da bi objasnili kako neke životinje usvajaju altuistično ponašanje na svoju štetu. Na primer, pčele radilice će rizikovati sopstveni život da bi pripomogle dobrobiti svoje majke - pčele matice.Ipak, ta teorija ne uspeva da objasni ulogu genetskog polimorfizma, koji potiče raznolikost unutar neke populacije. Takođe, ne objašnjava zašto se čini da su neke jedinke genetski programirane da pomažu drugima celi život i žive kraj drugih koji bez problema iskorištavaju njihovu velikodušnost i "dobrotu". Za svoje su istraživanje naučnici koristili mikrobe koji žive u kolonijama, poput gljivica.Prema tom su modelu otkrili da se ponašanje pojedinaca može razviti određeno skupom nasljednih genetskih sklonosti. Na primer, njihovo ponašanje može se predvideti prema odnosu koji imaju prema drugim članovima zajednice kao i prema svojoj okolini, umesto da je to ponašanje direktan odgovor na ono što osećaju ili iskuse."To znači da je količina truda koju pojedinci ulažu u "javno dobro" strogo genetski određena - rekao je dr Saša Dal, autor studije. Objasnio je da je kod ljudi to ponašanje fleksibilnije, ali u osnovi je genetski određeno kao i kod svih drugih vrsta.Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:Gde su svi nestali: Evo zašto je Zimbabve juče bio "država duhova" (FOTO)Od biblioteke do svetionika: 3D rekonstrukcija drevne Aleksandrije na vrhuncu slave (VIDEO)Ovo britansko selo opsedaju kineski turisti, ali niko ne zna zašto (FOTO)Aparthejd živi: Ove fotografije iz drona otkrivaju prave razmere nejednakosti u Južnoj Africi (FOTO)Opasna kombinacija: Zašto ne treba mešati duvan i marihuanu?
