Kad oribate WC-šolju i kadu, izglancate pločice i sa slavina skinete kamenac, da li ste sve sredili? Da li imate zavesu na kadi ili tuš-kabini?
Iza nje sigurno nema nikoga, ali znate li ko je na njoj? Ništa vam ne vredi što vam je kupatilo tip-top ako su zavese na tuš-kabini dotrajale ili prljave iako tako ne deluje ni najvećim čistuncima.
Vlažne zavese su u stvari omiljeno stanište bakterija, buđi, kamenca, mikroorganizama, gljivica… Ma horor, rekao bi Hičkok. I podmukli izavor potencijalne zaraze i alergija.
Buđ i bakterije razmnožavaju se geometrijskom progresijom na plastičnoj površini, a prema jednom istraživanju, na svaka dva kvadratna centimetra živi milion mikroba, od kojih je 80 odsto opasno i može stvoriti aerosol koji se diže u vazduh, pa potom lako dospeva i u pluća.
Kada se tuširate, na zavesu pada prljavština, a Sauronova armija mikroba i ostale nevidljive gamadi sa zavese dolaze na naše telo. Paradoksalno, horde razgoropađenih mikroorganizama napada nas dok sa sebe uklanjamo prljavštinu. I priznajte da vam nije baš prijatno kada vam se deo zavese s nekom sluzi zalepi za telo dok se opuštate pod mlazom tople vode.
Zato delujte preventivno – češće menjajte zavese, minimum na šest meseci, jednom nedeljno operite zavesu u mašini za pranje veša sa dosta pene, perite ih rastvorom varikine u vrućoj vodi, dezinfikujte ih hlorom… Kada završite sa tuširanjem, potpuno je raširite, kako bi se što pre osuštila, da bi na njoj ostalo manje kapljica pogodnih za nove kolonije bakterija.
Naravno, sve ovo ukoliko baš morate da imate PVC zavese, budući da najnovija istraživanja otkrivaju da one emituju otrovne hemikalije opasne i po čoveka i po životnu sredinu. Ako ste u mogućnosti, zamenite ih poliesterom, prirodnim materijalima ili ugradite na tuš staklena vrata.
