Najnovije vesti

U EKSPERIMENTU JE UČESTVOVALO 16 VOLONTERA: Evo kako vaš MOZAK donosi ODLUKE!
Foto: Profimedia

Motorni sistem

U EKSPERIMENTU JE UČESTVOVALO 16 VOLONTERA: Evo kako vaš MOZAK donosi ODLUKE!

Zanimljivosti

„Mozak uporno prevodi vizuelne signale u radnje koje se mogu izvesti putem datih signala. Čini se da je motorni sistem uvek aktivan i samo smišlja potencijalne radnje,“ izjavio je predvodnik studije koja se bavi ovim pitanjem.

Zamislite samo igrače hokeja na ledu kako jure po klizalištu prema zacrtanom cilju, kako se približavaju moraju i da izbegnu igrača iz suprotnog tima i da pronađu savršeno mesto kako bi pak prošao pored golmana i postigao poen.

 

U ovom trenutku igrač vidi dve opcije, a njegov mozak radi tako da u deliću sekunde neuroni u motornom korteksu šalju kod kako bi se mišići spremili za obe moguće opcije. Oba plana za napad su spremna za reakciju. Igrač se odluči za jednu opciju, međutim igrač iz suprotnog tima se pojavi ni od kuda i spreči njegov napad. Bez oklevanja, igračev senzo-motorni sistem se okreće drugom, već spremnom planu. Mozak se već pripremio za obe situacije i zbog toga može doći do promene plana i brže ako je to potrebno.

 

Međutim, naš mozak brzo odlučuje pa je teško uvideti šta se prvo događa. Da li je to sama odluka ili svi mogući planovi. Kako bi ovo saznali, istraživači su podelili zadatke i naterali učesnike da donesu odluke iako nisu znali cilj istraživanja.

 

 

U eksperimentu je učestvovalo 16 volontera koji su kao zadatak imali da pokažu na jednu od dve moguće stvari. Međutim, bilo je potrebno da započnu pokret i pre nego što su znali koju će opciju izabrati. Eksperiment je zahtevao da pomere kursor miša pre nego što budu doneli odluku. Pokazalo se da su Ispitanici često postavljali kursor u sredinu, između dve opcije. Dalje su naučnici želeli da saznaju zbog čega su učesnici postavljali kursor između dve opcije. Kako bi ovo saznali dodali su i skrivenu komponentu ovom ispitivanju. Isprva je kursor odgovarao tačnom položaju ruke, međutim, svakim ponavljanjem zadatka kursor je bio sve manje usklađen. Kako je promena bila postepena, ispitanici su nadoknađivali to odstupanjem pomeranja miša. Do kraja eksperimenta razlika između pokreta neophodnog da bi se donela odluka i putanje kursora po ekranu bila je 30 stepeni.

 

Prilikom analiziranja rezultata naučnici su shvatili da su pokreti ruke volontera bili u proseku svih potencijalnih pokreta koji su bili potrebni da se donese odluka, a više od proseka kada su ciljane jedinice bile u pitanju. Ova zapažanja daju nagoveštaj da mozak razmatra sve moguće opcije pre donošenja neke odluke.

 

Naučnici sada planiraju da urade magnetnu rezonancu mozga kako bi videli koji delovi mozga su aktivni prilikom donošenja odluka.

 

redinfoportal

 

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...