Nakon što je njen otac umro u Mendozi, porodica je odlučila da se vrati u Veliku Britaniju, a njena se majka zaposlila. Kada joj se majka razbolela, Violeta se ispisala iz škole pa je i sama počela da radi kao osoblje na brodovima. Prvi u dugom nizu prepreka je bio pronalazak odgovarajućeg broda koji će je primiti. Imala je tek 21 godinu, a većina radnica ranih 1900-ih su bile sredovečne žene.
Poslodavci su verovali kako su njena mladost i dobar izgled mana koja bi mogla da uzrokuje probleme posadi i putnicima. Prvo joj je radno mesto bilo na brodu Orinoko 1908. za firmu Rojal Mejl Lajn. Ubrzo je promenila kompaniju pa je 1910. počela da radi za Vajt Star flotu, na brodu RMS Olimpik.
To je bio luksuzan i najveći putnički brod tog vremena, a uprkos dugom radnom vremenu i minimalnoj plati, Violeta je uživala u poslu. Bila je pomalo zabrinuta zbog vremenskih uslova na Atlantiku, ali sviđalo joj se kako se Amerikanci prema njoj odnose kao prema čoveku, a ne samo kao prema osoblju. Violeta je bila na brodu 1911. godine, kad je Olipmik isplovio iz Sauthemptona i sudario se sa britanskim vojnim brodom HMS Havkeom. Uprkos velikoj šteti, brod je uspeo da se vrati u luku, a da ne potone.
Posle toga, Violeta se ukrcala na čuveni Titanik 1912. godine, kada je imala 25 godina. Četiri dana kasnije, Titanik je udario ledenu santu na severu Atlantskog okeana, gde je i potonuo. Nakon ogromnog šoka, Violeta je pomogla ženama i deci da uđu u čamce za spašavanje kojih je bilo premalo. Na kraju su je njene kolege ukrcali na spasilački brod, gde su joj u ruke dali malo dete o kojem je trebala da brine. Tokom Prvog svetskog rata, Džesop je radila za britanski Crveni krst, a u 1916. godine radila je na brodu HMNS Britanik koji je iz putničkog pretvoren u bolnički brod. Ali, i na njemu je doživela nesreću – neobjašnjiva eksplozija uzrokovala je njegovo potonuće na Egejskom moru.
Britanika je tonula 57 minuta i u morske dubine sa sobom povukla 30 žrtava. Britanske su vlasti kasnije izjavile da je brod ili pogođen torpedom ili minom koje su mu podmetnule nemačke snage. Violeta je skočila preko palube u gotovo su je usisali brodski propeleri kojima je nedostajalo vode, ali još uvek su radili. Iskusna Violeta herojski je to izvela, smireno i promišljeno.
U danima nakon Titanikovog potonuća očajnički joj je nedostajala njena četka za kosu, pa se ovaj put setila da pojuri u sobu i uzme je, pa se tek tada bacila u more. Kasnije se šalila kako je bila jedina od preživelih sa lepom frizurom. Čak niti ta poslednja katastrofa nije bila dovoljna za neuništivu Violetu. Nakon rata, brodovi su postali sve popularnija prevozna sredstva, a pojavili su se i prvi kruzeri. Tada je napustila Vajt Star Lajn i prešla u Red Star Lajn, sa kojima je plovila još godinama po svetskim morima.
Na sreću za nju i sve njene suputnike, nije više iskusila niti jednu drugu brodsku nesreću sve do penzije u koju je otišla sa 61. godinom. Ostatak života provela je u bašti i uzgajajući živinu, a umrla je od prestanka rada srca u 84. godini.
Pogledajte njenu priču:
(expres.hr)
