Prema rečima Judidžit Batačardži, većina nas je vešta u laganju i mnogi od nas jednostavno mogu da smisle i male i velike laži, piše National Geographic Srbija.
Laganje se smatra prekretnicom u razvoju, poput hodanja ili pričanja, a deca postaju bolji lažovi s godinama. Prema rečima Batačardži, sposobnost laganja je često povezana sa osećanjem prefinjenosti i sposobnosti da se postavite u tuđu situaciju. Interesantno je da u poznijim godinama ljudi manje lažu, jer manje mare o tome šta drugi misle.
Zašto lažemo? Da bismo preuveličali svoje zamisli, prikrili loše raspoloženje, zbog finansijske fobiti, zasmejali, povredili ili pomogli drugima, iz društvene korektnosti ili da biste izbegli kazni ili osudu.
Jedna od prvih kvanitativnih sutidja o laganju koja je pre nekoliko decenija sprovela Bella DePaulo otkrila je da oni koji lažu u proseku to rade jednom ili dva puta dnevno, i da je većina laži izrečena da bi prikrila nedostatke ili zaštitila tuđa osećanja.
Naime, ona je je proučavala 147 ljudi starosti između 18 i 71 godine koji su vodili dnevnik laži tokom jedne nedelje.
Profil lažova
Ova studija je pokazala da su lažovi najčešće ekstrovertni pojedici koji brinu o mišljenju drugim; oni su društveni, samouvereni i fizički atraktivni.
Njena studija je pokazala da oni koji lažu su manipulativniji i neodgovorniji od onih koji ređe lažu. DePaulo veruju da su svakodnevne laži zaista deo društvenog života.
De Paulo je u svom istraživanju utvrdila da postoje dva tipa laži: one koje služe isključivo lažljivu i one saosećajne.
Ove laži iz prve grupe su izrečene kako bi lažove poštedile neprijatnosti i učinile da se osećaju bolje, a laži iz druge grupe su rečene da bi se drugi osećali bolje.
Nema sumnje da su neki ljudi bolji lažovi od drugih.
Stoga vam predstavljamo nekoliko karakteristika i načina ponašanja koje će vam olakšati da otkrijete da li imate posla s lažovom ili ne:
-promene u visini glasa
-neuobičajeno treptanje ili vrpoljenje
-kada lažu ljudi manje koriste prvo lice jednine
-manja tendencija da koriste reči koje opisuju emocije, poput povređivanja ili ljutnje
-teško im je da održe kontakt očima
-koriste tehnike samoumirenja poput dodirivanja vrata, uha, nameštanja kragne, pokrivanja usta
-nedoslednost u gestovima i izrazima lica za razliku od sadržaja poruke koju prenose.
SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA PREPORUČUJEMO JOŠ I:
Ovo su svetski gradovi koje će klimatske promene prvo pogoditi (MAPA)
Kako su nastale pčele ubice: Priča o naučnom eksperimentu koji je krenuo po zlu
Neobičan gest: Pogledajte kako se galeb udvara ženki (VIDEO)
