Biljke imaju dug i neobičan evolucijski put. Kopnene biljke evoluirale su još pre 450 miliona godina ali drveće je mlađe od morskih pasa. Cveće se nije pojavilo do perioda Krede, a trava je počela da raste pre tek 40 miliona godina.
Tokom svog tog vremena biljke su razvile neke neverovatne osobine, a kako pokazuje nova studija koju je sproveo Univerzitet u Birmingemu jedna od njih je i mozak. Istina, ne onakav kakvog imaju životinje, već više skup ćelija koje deluju kao neka vrsta zapovednog središta, prenosi IFLScience.
Otkrivene u embrionima biljaka, te ćelije donose ključne odluke u vezi sa životnim ciklusom biljke. Najbitnije je to što upravo one pokreću klijanje, što je proces koji mora da bude pažljivo tempiran kako bi se izbeglo pojavljivanje na površini prerano, dok je još prehladno, ili prekasno, kada je konkurentna flora već dobrano izrasla i ojačala. Naučnici su prvo locirali ove važne ćelije kod biljke Arabidopsis thaliana.
Zapovedno središte podeljeno je između dva tipa ćelija, onih koje podstiču semenje da ostane uspavano i onih koje iniciraju klijanje. Međusobno komuniciraju hormonima, slično kao što to rade nervne ćelije u mozgu. Ove ćelije procenjuju uslove u okolini te odlučuju kada je najbolje vreme za klijanje. Ovaj proces izuzetno je teško pratiti u stvarnom vremenu kod embriona biljaka, pa su se naučnici poslužili matemetičkim modelima kako bi predvideli na koji će se način biološki proces odigrati u najčešćim scenarijima.
Pošto su zaključili da je ova hormonalna razmena ono što kontroliše proces klijanja, naučnici su iskoristili genetski modifikovanu verziju Arabidopsis thailane kako bi međusobni spojevi između tih ćelija bili dobro vidljivi. Na taj način se kretanje hormona između ćelija bolje pokazivalo, te se moglo videti kako ćelije iz zapovednog središta međusobno komuniciraju.
“Naš rad otkrio je ključnu separaciju između komponenti unutar središta za donošenje odluka u biljci”, izjavio je vodeći autor istraživanja profesor Džordž Bazel.
Ali zašto postoje dve vrste ćelija? Naučnici smatraju da mogu da imaju različito ‘mišljenje’ o uslovima u okolini, a do klijanja dolazia tek kada se postigne konsenzus. Iako biljke tehnički nemaju mozak, ponekad se definitivno ponašaju kao da imaju.
(Kurir.rs/Net.hr, Foto: Pofimedia)
