Tajni agent treba da bude neupadljiv, ali iz njega ipak moraju da izbijaju izuzetno držanje, obrazovanje, pronicljivost, samouverenost. Uz poznavanje mentaliteta i karaktera ljudi, upravo su ove osobine od lepe i, pokazalo se - smrtonosne Vere Pešić učinile da neko vreme gotovo božanski povlači špijunske niti. Ne samo za Srbiju, prihvatile su je i službe Nemačke, Britanije i Francuske uoči i za vreme Drugog svetskog rata. Zavodila je i bila zavedena.
Na Badnje veče 1919. Vera je ugledala svetlo dana kraj Leskovca, u Sijarinskoj Banji. Imala je samo 19 godina kada se, sa svojim sanjalačkim očima, upustila u svet špijunaže, vrtoglavo napredovala i - stradala isto tako brzo. Ubijena je 18. maja 1944, šest godina od početka gotovo neverovatnog obaveštajnog rada.
Razvedena
Posle razvoda od prvog supruga, policijskog pisara, mlada Vera se iz Leskovca zaputila u Beograd. U ralje agenture uvukao ju je 1938. major Slavko Radović, oficir kontraobaveštajne službe Jugoslovenske kraljevske armije. Sposobna da prepozna strane špijune i da se samostalno snalazi u kontaktu s njima, planski je ušla u britansku i francusku, potom i nemačku mrežu.
SS major Karl Lotar Kraus, šef Šestog odeljenja Glavne uprave bezbednosti Trećeg rajha u Beogradu, zasipao ju je cvećem. Od njega je i dobila prvu nemačku platu - 10.000 dinara. General Dušan Simović je otpustio Veru iz srpskog Generalštaba, tražio da se uhapsi kao nemački agent, a ona je tada usko sarađivala s Britancima i Francuzima. Srbima je dala spisak od 130 agenata Gestapoa i Abvera, dok su sami Nemci bili uvereni da Treći rajh bez nje u Srbiji ne bi opstao.
PLATIO KAZNU
Četnički potporučnik Petar Janković nikada nije uspeo da podigne nagradu od 300.000 funti koju su obećali Britanci za likvidaciju Vere Pešić, koju je streljao 18. maja 1944. Poginuo je u Bosni godinu dana kasnije, tokom borbe protiv partizana.
Imala i ljubavnicu
Od Elizabete fon Malcan, supruge nemačkog ambasadora, kupila je, uz špijunski, i zanat zavođenja, pa je ljubovala ne samo s njom, Lepom Lili već i s četničkim vojvodom Kostom Milosavljevićem Pećancem (uručila mu je od Hermana Geringa 200.000 maraka da ne ratuje s Nemcima), šefom Gestapoa u Leskovcu (govorila mu je ko od Nemaca kritikuje Treći rajh; bili su smenjeni ili ubijani), sa 33 godine starijim Milanom Kalabićem (da bi se osvetila za ubistvo rođaka, braće Mijušković, denuncirala ga je kod Nemaca kao britanskog špijuna), obaveštajcem Ratkom Sotirovićem, koji je radio za partizane. Sve po zadatku.
Intervenisala je da hiljade komunista i njihovih saradnika budu puštene iz logora po Srbiji, tvrdila je da je to nalog šefa Gestapoa. Preko svojih veza izdejstvovala je u proleće 1943. da Nemci iz zatvora u Leskovcu puste 120 komunista, u njega smestila Dražine sledbenike, koji su potom streljani. Dovodila je i komuniste u četničke štabove. Pretila joj je stalna opasnost, više puta je izbegla atentat, ali susret s četničkim potporučnikom maja 1944. bio je koban. Otišla je u legendu.
LIČNA KARTA
Rođen: 6. 1. 1919.
Mesto: Sijarinska Banja, kod Leskovca
Poginula: 18. 5. 1944.
Mesto: kod Leskovca
KARIJERA
Uspon Imala je samo 19 godina kad je počela da se bavi špijunažom, završila kurs u Beogradu 1938.
Posao Radila za srpsku, nemačku, britansku i francusku obaveštajnu službu uoči i za vreme Drugog svetskog rata
Dostignuća Intervenisala da hiljade komunista i njihovih saradnika budu puštene iz logora po Srbiji
Kurir / Branka Mitrović
Foto: Privatna arhiva
NE PROPUSTITE
