Na selfije danas gledamo kao na neku novu pojavu, sam izraz je ušao u Oksford rečnik 2013. godine i ubrzo postao reč godine. Selfiji su, međutim, stari koliko i fotografija, a prvi selfi je 1839. godine napravio Amerikanac Robert Kornelijus.
U analizi u kojoj se selfijima bavio BBC, a tekst preneo Nedeljnik, autor primećuje da bi fenomen selfija sigurno bio zanimljiv Sigmundu Frojdu, tvorcu psihoanalize i da bi on verovatno primetio da ljudi kače selfije ne zato što su zaljubljeni u sebe, već zato što žele da svi ostali budu zaljubljeni u njih. BBC podseća da je Frojd započeo svoja istraživanja krajem 19. veka, u doba daleko veće seksualne represije, kao i da su se žene i muškarci držali odvojeno i da su učeni da se stide zbog izražavanja svoje seksualnosti, ili još gore, zbog uživanja u njoj.
Mnoge Frojdove pacijentkinje iz bečkog visokog društva patile su od "histerične paralize", odnosno, bile su nesposobne da hodaju, bez ikakvog fizickog uzroka. Frojd je smatrao da su time u stvari tražile pažnju.
"Ako nam je pažnja drugih ljudi toliko potrebna, zar nije bolje podeliti nekoliko besramnih selfija? Možda jeste, ali to ne znači da ne postoji nešto nezdravo u ovoj opsesiji, ne samo za one koji slikaju selfije, već i u odnosu na to kako selfiji utiču na druge", navodi autor na BBC.
Konstatuje da selfiji pokazuju ljude koji žive najbolje živote, i pažljivo se biraju i sređuju, te da smo okruženi slikama ljudi sa savršenim životima i telima, a da novije studije pokazuju da se zbog njih osećamo sve zavidnije, izolovanije, nesigurnije i neadekvatnije. Frojdovim rečima, tuđi selfiji nas čine neurotičnim, konstatuje se u analizi i podseća na njegove reči da je cilj psihoanalize da zameni neurotičnu patnju normalnom ljudskom nesrećom. Sledeći put kada poželite da slikate selfi, setite se Narcisa i umesto selfija usmerite se na prijatelje, poruka je u tekstu BBC, a reč je o liku iz grčke mitologije koji se udavio pokušavajući da zagrli svoj odraz u vodi, a diveći se sopstvenoj lepoti.
Frojd kaže da je samoljublje prirodno, podseća autor, ali podseća i da ono može da se pretvori u psihološki poremećaj kada neko voli sebe do te mere da isključuje sve ostale.
"Ako se umesto selfija usmerite na prijatelje, možda nećete dobiti onoliko lajkova koliko biste želeli, ali ćete dobiti Frojdovo odobravanje i to bi trebalo da vam bude dovoljno", zaključak je teksta, koji je objavio BBC.
Psiholozi su razvili test za merenje osobina licnosti kao što je narcizam, navodi BBC. Ovo su neki rezultati:
- Narcisi su obicno aktivniji na društvenim mrežama
- Kačenje selfija povezuje se sa preteranim samoljubljem
- Žene su obično manje sklone narcizmu od muškaraca, iako kace više selfija
S druge strane, američki psihilog je pokazala da je narcisizam u sve većem porastu i u proteklih nekoliko decenija dostigao je istu stopu kao i gojaznost. Većina Frojdovih ideja nastala je iz njegovih svakodnevnih opažanja, a količina informacija kojoj danas imamo pristup bila bi veoma zanimljiva nekome poput njega.
Kurir.rs/Tanjug, Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
