Snovi mogu biti zbunjujući i bizarni, no i samo sanjanje, odnosno razlog zbog kojeg nam se snovi događaju dok spavamo ključ je otkrivanja tajne.
Njihova subjektivna priroda i nedostatak ikakvog načina za njihovo beleženje, otežava objašnjenje tog fenomena, ali i istraživanje razlika među pojedincima.
Erik Hoel, istraživač docent za neuronauku bio je inspirisan nedavnim otkrićima o učenju strojnih "neuronskih mreža" i odlučio da predloži alternativnu teoriju o snovima, koju je nazvao - pretpostavljena hipoteza o mozgu.
Kako starimo, dani nam postaju prilično jednolični, što znači da je naš "set treninga" ograničen. Dok smo budni, ne možemo da ubacujemo haotične podatke u naš mozak, jer moramo svu svoju koncentraciju usmeriti na zadatke pred nama i izvršiti ih što tačnije. No, snovi su potpuno drugačiji, jer mogu naše poimanje stvarnosti učiniti komplikovanim.
Recimo, jedan od načina podsticanja snova o nečemu što se događa u stvarnosti je ponavljanje novog zadatka, poput učenja žongliranja dok je osoba budna. Preterano treniranje zadatke, odnosno učenje žongliranja, pokreće fenomen prekomerne opremljenosti, što znači da tokom spavanja ljudski mozak pokušava da generalizuje pojmove izvan svog treninga stvaranjem snova. To objašnjava zašto su ljudi bolji u fizičkim zadacima, poput žongliranja, nakon dobrog sna.
Iako još nitko nije propitao Hoelovu hipotezu, njena je prednost ozbiljnost shvtćanja fenomenologije snova, odnosno njihov oskudni halucinacijski i narativni sadržaj. Po tome, doživljavanje nepovezanih, ali fizički sličnih aktivnosti može doneti neke koristi u budnom stanju. Tako recimo sanjarenje o letenju može poboljšati ravnotežu i stabilnosti pri trčanju.
"Sve je to verovatno. Ova teorija predlaže da se u snovima držimo onoga što smo naučili tokom dana. Stoga se uklapa u razne druge trenutne teorije, poput nedavne Nekstupove teorije, koja govori da snovi traže nove asocijacije onoga što je nedavno naučeno", smatra profesor Mark Blagrov, direktor laboratorija za san.
No, kao i kod svih ostalih teorija o snu, nema dokaza da je sanjanje nešto više od pukog nefunkcionalnog nusproizvoda živčane aktivnosti.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
Bonus video:
