Letnje računanje vremena počinje u nedelju, kada pomeramo satove unapred. Osim ako se ne oslanjate na telefon ili računar da to urade umesto vas, moraćete da odvojite vreme za pomeranje kazaljki u sitne sate u nedelju.
Nažalost, izgubićete jedan sat sna, pa se mnogi svake godine pitaju zašto se uopšte mučimo s ovim.
Zagovornici ove ideje tvrde da je uvođenje letnjeg vremena dobro za fizičko i psihičko zdravlje, posebno u smislu ublažavanja simptoma sezonskog afektivnog poremećaja (SAD). Takođe, dodaju, svetlije večeri smanjuju broj saobraćajnih nesreća i kriminal.
A nedostaci?
Pa, uvek postoji rizik da zakasnite na neki sastanak, porodičnu večeru, fudbalsku utakmicu, u crkvu...
Ali, tvrde ozbiljni kritičari, to je prava sitnica naspram mnogo ozbiljnijeg problema: promena vremena donosi brojne ekonomske i društvene poremećaje koji poništavaju sve pogodnosti koje osećamo ili možemo da zamislimo.
Postoje i brojne teorije koje sugerišu da pomeranje satova unapred ima negativan uticaj na ljudsko telo. Još 2012. studija Univerziteta u Alabami otkrila je da rizik od srčanog udara raste za 10 odsto u ponedeljak i utorak nakon pomeranja kazaljki unapred.
I mi smo, zajedno sa EU, hteli da ukinemo promenu vremena prošle godine, ali je zbog situacije sa pandemijom Covid-19 to odloženo.
Inače, kazaljke ćete unazad ponovo vratiti opet u nedelju, 30. oktobra.
Kurir.rs/ Independent/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
