U manjim mestima po Srbiji živele su svojevremeno mnoge znamenite ličnosti o kojima se malo zna. Jedna od njih jeste čovek koji nema čime se u životu nije bavio i čiji je život bio prava avantura, a koji je svojom bogatom delatnošću zadužio vojvođansko mesto Samoš.
U pitanju je Vladimir Fijat (1883 - 1959) koji je bio: Trgovački putnik, kolekcionar, dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, fotograf i kuvar kod kralja Aleksandra prvog Karađorđevića kome je spremao slatkiše.
Vukašin Grozdanić razgovarao je u emisiji Kojekude po Srbiji sa direktorkom doma kulture Samoš, koja je ispričala razne zanimljive anegdote o Fijatu.
- On je govorio 13 jezika koje ja ne mogu da nabrojim jer ih ne znam. Noću dok bi stražario on bi razmišljao kako da priđe neprijatelju sledećeg dana i da ga zarobi. Ljudi su bili sumnjičavi prema njemu, najviše zbog prezimena. Morao je da dokazuje da nije špijun. Kada je govorio nemački imao je toliko dobar akcenat da su ga pitali: Izvini, kako ti možeš da ratuješ za nas, a da imaš takav nemački naglasak?! Fijat je prezime koje nije čisto srpsko i sam dolazak njegove porodice je malo nepojmljiv - kaže Jelena Trajković, direktorka doma kulture Samoš.
Pročitala je jednu priču iz Fijatovog dnevnika iz ratnih vremena koja pokazuje vrcavost njegovog karaktrera:
Ž. Savić mi je savetovao da se manem čapkanja rane i da odem lekaru na previjanje. Na pregledu su posumnjali da sam se sam ranio, ali ubrzo su uvideli da nisam. Kada su mi izvadili parče šrapnela, sestra me je upitala: "Zar vas nije bolelo, pa ni jauk niste pustili?" Ja sam onda rekao: "Ako je to običaj onda: AJAO!", povikah iz sveg glasa. Doktor mi reče: "Šta ti je? Šta se deraš kao magarac?" Ja mu rekoh da mi je sestra zamerila što ne vičem od bola, pa ne bih da kvarim dobre bolničke običaje.
Fijat je u Samoš doneo mnoge vredne umetnine, izmeđuostalog preko 700 fotografija iz Prvog svetskog rata. Njegovo grobno mesto nije poznato.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
