Naučnici su, koristeći kvazare kao svojevrsne satove, prvi put uspeli da primete da je vreme nakon nastanka svemira u Velikom prasku teklo pet puta sporije nego danas, saopštio je Univerzitet u Sidneju.
Prema opštoj teoriji relativnosti Alberta Ajnštajna, u najdaljem i najstarijem delu svemira trebalo bi da vreme teče mnogo sporije nego danas. Međutim, potvrda toga do sada je bila veoma teška, ali su australijski naučnici uspeli da reše misteriju korišćenem kvazara kao „satova“.
- Gledajući unazad u vreme kada je svemir bio star svega milijardu godina, možemo da vidimo da vreme tada teče pet puta sporije nego danas. Da se nalazite tamo, u tom mladom univerzumu, jedna sekunda i dalje bi vam delovala kao jedna sekunda, ali iz naše perspektive, iz 12 milijardi godina udaljene budućnosti, čini se kao da se ta sekunda drastično oteže – rekao je u saopštenju Univerziteta glavni autor studije profesor Gerajnt Luis sa Sidnejskog instituta za astronomiju i Škole fizike.
On i njegov saradnik dr Brendon Bruer, profesor Univerziteta u Ouklandu, do ovog zaključka došli su proučavajući podatke dobijene praćenjem 200 kvazara, kosmoloških izvora elektromagnetnog zračenja za koje se veruje da potiče od gomilanja ili propadanja materije u supermasivne crne rupe u centrima galaksija, tokom poslednjih 20 godina. Istraživanje su objavili u magazinu Nature astronomy.
- Zahvaljujući Ajnštajnu znamo da su vreme i prostor povezani i da se od nastanka svemira nakon Velikog praska taj svemir neprestano širi. Širenje univerzuma znači da bi naš pogled na rani svemir bio takav da bi nam se činilo da vreme ide mnogo sporije nego danas. U ovom istraživanju dokazali smo da je bilo tako oko milijardu godina nakon Velikog praska – rekao je prof. Luis.
Astronomi su ranije uspevali da dokažu ovu teoriju ali za mnogo bliži vremenski period i to zahvaljujući supernovama. Kako su one ekstremno svetle, veoma je teško proučavati ih sa daljina dovoljnih da se zađe u vreme ranog svemira.
- Supernove su kao bljesak svetlosti, zbog čega je lakše uočiti ih, ali kvazari su mnogo kompleksniji, oni su kao konstantni vatromet. Mi smo uspeli da razotkrijemo taj vatromet i tako dokažemo da kvazari mogu da se koriste kao standardni markeri za proučavanje protoka vremena u doba nastanka svemira. Sa ovim neverovatnim podacima mogli smo da mapiramo „kazaljke“ ovih satova-kvazara i tako otkrijemo uticaj svemira koji se širi – rekao je prof. Luis.
Kako dodaje, rezultati samo potvrđuju Ajnštajnove teorije o širenju svemira.
- Neke ranije studije dovodile su ljude do toga da se zapitaju da li su kvazari zaista kosmološki objekti, pa čak i da li je teorija o širenju svemira tačna. Sa novim podacima i analizama, međutim, mi smo uspeli da pokažemo da se kvazari ponašaju baš kako je predviđeno Ajnštajnovom teorijom relativnosti – naveo je Gerajnt Luis.
(Kurir.rs/Telegraf Nauka/Science Daily
NE PROPUSTITE
Bonus video:
