U Kraljevini Jugoslaviji postojala je smrtna kazna koja se mahom izvodila vešanjem, podseća Sanja Đaković. Ona je otkrila i priču o najpoznatijem dželatu u Jugoslavili.
- Zvali su ga estradni, jer je dolazio u belim rukavicama, sa cilindrom, uštirkanom košuljom… Čak se i slikao po izvršenom delu. Te rukavice je bacao pod noge čoveka kog je upravo usmrtio i govorio: „Za tvoju smrt ja nisam kriv“. Kažu da je što samostalno, što kao asistent, usmrtio oko 100 osoba. A jako je voleo cveće i decu - priča Đaković.
Taj čovek zvao se Karlo Dragutin Hart i rođen je 28. jula 1879. u srezu Karlin u današnjoj Češkoj, piše sajt Smrtnakazna.rs. Piše i da je po narodnosti je bio Rom, a da se u Sarajevu s obreo posle Prvog svetskog rata, verovatno kao demobilisani austrougarski vojnik.
Njegovo češko ime, Karel, u Bosni se izgovaralo kao Karl ili Karlo, a on sam ga je kasnije “posrbio” u Dragutin.
Odmah posle rata počeo je u tom gradu da povremeno asistira tadašnjim dželatima – Sajfridu i Mauzneru, a 1922. je postao zamenik dželata. Posle Mauznerove smrti, Hart je postavljen na njegovo mesto, a nakon što je i Sajfrid umro Karlo Dragutin Hart je postao glavni egzekutor Kraljevine Jugoslavije.
Iz Sarajeva je 1930. godine premešten u Zenicu, gde mu je dat na upotrebu službeni stan u okviru kompleksa tamošnjeg Kaznenog zavoda. Na njegovu molbu, 1935. mu je odobreno da se sa porodicom nastani u Sarajevu.
Bio je predmet stalnog interesovanja javnosti i često je govorio za novine, a na poslu, prilikom pogubljenja, uvek je nosio frak, cilinder i rukavice.
Vodio je dnevnik o smrtima i uvek je nosio fotografije osuđenika koje je obesio, verovatno da bi ih prodavao radoznalcima. Pričalo se, iako je Hart to poricao, da prodaje i komadiće konopca za vešanje.
- Više njih mi se posle justifikacije obratilo s molbom da im dam komad konopca kojim sam obesio prvog zločinca. Kažu da će im to doneti sreću. Ja nisam trgovac i nisam prodavao konopac nego sam ga isekao na parčiće i razdelio ih nekolicini onih koji tvrdo veruju da će im to doneti sreću. Ali zamislite, gospodine, koliko bih morao biti srećan ja, koji kod kuće imam na tuceta takvih konopčića - rekao je jednom prilikom.
Objašnjavajući da se, navodno kao dobrovoljac u češkoj vojsci, tokom rata nagledao svakakvih strahota, Hart nije zazirao od svog zanata.
- Vešanje je sada moj poziv i zato na mene ne ostavlja tako dubok utisak kako ljudi misle… Kao i svi pametni ljudi mislim da justifikacija zločinca, koji ima tolike žrtve na savesti i koji je unesrećio tolike porodice, i nije tako strašna stvar - isticao je.
Deo legendi ispletenih oko ovog čoveka odlaze i na to što niko zapravo ne zna kako je Karlo Dragutin Hart završio.
- Smrtna kazna - piše da je Hart - stalno od pretpostavljenih tražio isplate i doplate honorara i troškova, a često je pretio da neće otputovati na mesto izvršenja smrtne kazne ako mu se prethodno ne plati.
- Više puta mu se dogodilo da zakasni na zakazano vešanje, pa su pogubljenja morala da budu odlagana, a osuđenici da duže borave na belom hlebu. Ipak, u službi je uredno napredovao i redovno dobijao povišice, a 1940. godine je unapređen u zvaničnika II platne grupe. Služio je sve do nemačke okupacije Jugoslavije 1941. godine, a od tada mu se gubi svaki trag.
(Kurir.rs/Nova.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
