AMERIKANAC KUPIO "JUGA" I U NJEMU ZATEKAO SRPSKO BLAGO! Pazario ga od Hrvata, upalio radio i ODLEPIO za ovim NARODNJAKOM (VIDEO)

Jedan američki korisnik Redita kupio je nedavno automobil "Jugo" i obratio se našim sunarodnicima na toj platformi kako bi se raspitao o tom Zastavinom vozilu.

Pored zanimljivih priča o "Zastavinom" autu koje je želeo da čuje, otkrio je i šta je zatekao u svom novom autu.

- Takođe, unutra sam našao kasetu čoveka koji se zove Šeki Turković, i ne znam da li ste čuli za njega, ali ima pesmu "Konobar" i veoma, veoma je dobra - napisao je on.

Pored oduševljenja kasetom Šekija Turkovića, srpski korisnici Redita su primetili i da su kola odlično održavana, i zanimalo ih je kako je Amerikanac kupio "Zastavinog" veterana.

- Kupio sam ga od jednog hrvatskog gospodina iz Minesote - odgovorio je novi vlasnik "Juga" sa druge strane Atlantika.

Reditori su delili intimne priče i sećanja na "Juga", koji je mnogima bio prvi automobil u životu, a jedan srpski reditor je Amerikancu napisao i čuvenu šalu: "Zašto Jugo ima grejače zadnjeg stakla? Da se ruke ne bi smrzle kada neće da upali zimi".

Kako je "Jugo" stigao u Ameriku?

Godine 1982. američki preduzetnik Miro Kefurt kontaktirao je "Zastavu" u Kragujevcu sa idejom da izveze Jugo 45 u Sjedinjene Američke Države. Vozila su trebalo da budu preimenovana u Jugo GV za tržište Severne Amerike.

Prva tri "Jugića", ofarbana u crveno, belo i plavo, predstavljena su američkoj javnosti na Salonu automobila u Los Anđelesu u maju 1984. Automobil je promovisan sa garancijom od 10 godina, koja je osiguravala 100.000 pređenih milja, besplatno održavanje i cenu od samo 4.500 dolara.

Međutim, ubrzo su se pojavili problemi pošto je jedan automobil poslat na testiranje izduvnih gasova u Kaliforniji, gde je "Zastavin" automobil "pao".

Jugo je agresivno reklamiran u SAD kasnih osamdesetih, kao automobil koji odgovara svakome, i predstavlja ekonomično i pouzdano prevozno sredstvo, slično Folksvagenovoj "Bubi" i legendarnom Fordovom Modelu T.

Automobil je promovisan kao novo jeftino vozilo za mušterije koji bi se inače odlučili za polovni auto, i reklamiran je pod sloganom "Svakome nekada treba Jugo".

Ovaj marketing je uspešno privukao ciljno tržište niskobudžetnih kupaca novih automobila, kao i bogatije ljude koji traže pristupačni drugi ili treći automobil.

Početkom 1990-ih, efekti sankcija Ujedinjenih nacija na Jugoslaviju primorali su Zastavu da povuče automobil sa izvoznih tržišta. Nakon što je embargo ugušio izvoz, konačni udarac je zadat tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju i bombardovanjem Zastavine fabrike.