Najmoćnija žena bila je devica do kraja života: Zbog zverstva koje je kraljica uradila svojoj sestri ljude i danas obuzima jeza

Na pomen engleske kraljice Elizabete, svi pomislimo na Elizabetu II iz dinastije Vindzor koja je posle 70 godina vladavine umrla 2022. godine upisavši se u istoriju kao najdugovečniji britanski monarh ikada.

Sjajno obrazovanje

Uprkos burnim počecima, princeza je stekla zavidno obrazovanje što je bilo neuobičajeno za žene tog vremena. Njeni tutori bili su neki od najumnijih ljudi epohe i devojčici su pružili veliko znanje iz oblasti istorije, retorike i filozofije.

Osim toga, Elizabeta je tečno govorila nekoliko jezika, uključujući latinski, francuski i italijanski, a zanimljivo je da je njeno intelektualno uzdizanje najviše podsticala jedna od maćehi, Ketrin Par, koja je insistirala da ona i njena polusestra Meri budu dobro obrazovane, piše portal Vintage news.

Ova rigorozna akademska obuka pomogla je da se Elizabeta oblikuje u oštroumnog vođu sposobnog da se snađe u složenosti diplomatskih odnosa, a njen rani život i obrazovanje postavili su osnovu za njenu buduću ulogu kao jednog od najuticajnijih vladara u istoriji Engleske.

Otkud žena na prestolu Engleske?

U trenutku svog rođenja Elizabeta je bila jedina službena naslednica engleske krune, budući da je njena starija polusestra Marija, iz Henrijevog poništenog braka sa Katarinom Aragonskom, smatrana vanbračnim detetom. Kraljica Ana, Elizabetina majka, se bojala da će Marija predstavljati pretnju Elizabetinoj poziciji naslednice. Henri je zato otpustio sve sluge ledi Marije i poslao je u zamak Hetfild, gde je zajedno sa ostalom poslugom dvorila svoju dvadeset godina mlađu polusestru.

Ana je gurala Elizabetu ispred Marije kada god je to bilo moguće i tiho je ohrabrivala Henrija da favorizuje Elizabetu, jer je to bio jedini način da se ona sama održi na dvoru. Ogorčena Marija je kasnije bila jako hladna prema sestri tokom njene adolescencije.

Put kraljice Elizabete I do vlasti bio je sve samo ne jednostavan. S obzirom na to da mu kraljica Ana nije podarila muške naslednike, Henri je svu svoju pažnju počeo posvećivati Džejn Simor, a kako je sa njom želeo da dobije zakonitog sina morao je poništiti svoj brak sa Anom. Stoga je Elizabetina majka 1536. godine bila optužena za veštičarenje, preljubu i incest sa bratom, te je osuđena i pogubljena odrubljivanjem glave 19. maja iste godine. Njen brak sa Henrijem je poništen, a tada trogodišnja Elizabeta proglašena vanbračnom kćerkom i izbačena iz nasledne linije.

Henri VIII je umro 1547. godine i krunu je nasledio njegov sin Edvard VI kog je dobio sa Džejn Simor. Elizabetu je usvojila Katarina Par. Elizabeta je u ovom periodu, zbog svoje blizine kruni, bila jedna od najpoželjnijih udavača u kraljevstvu. Katarinin četvrti i poslednji muž, Tomas Simor, ujak Elizabetinog polubrata i mlađi brat njegovog regenta Edvarda Simora, gajio je planove o venčanju sa Elizabetom. Tomas je bio ljubomoran na bratovljevu zavidnu poziciju i želio je da se oženi Elizabetom čim Katarina umre, kako bi i sam došao do izvesne moći. Napastvovao je petnaestogodišnju Elizabetu, pa je Katarina odlučila da je skloni. Simon je na kraju pogubljen.

Međutim, situacija se promenila nakon smrti njenog polubrata kralja Edvarda VI, kada vlast preuzima njena polusestra kraljica Meri I (Marija I) koja je bila katolkinja i poznata kao Krvava Meri ("Bloody Mary").

Marija je umrla posle 5 godina vladavine kada na presto dolazi njena polusestra, protestantkinja Elizabeta I.

Po dolasku na tron 1558. nova kraljica suočila se sa brojnim izazovima. Engleskoj je pretila opasnost od osvajača, a besneli su i verski sukobi. Kratke vladavine njenih prethodnika samo su doprineli osećaju nesigurnosti, a čak i oni koji su je podržavali priželjkivali su njenu skoru udaju nakon koje bi vlast mogla da prepusti suprugu. Međutim, Elizabeta je bila toliko jaka ličnost da na udaju tada nije ni pomišljala. Želela je sama da učvrsti svoju vlast.

Versko pitanje

Nakon što je stupila na tron, Elizabeta se suočila sa zadatkom ujedinjenja nacije duboko podeljene verskim sukobima. Test na kome su pali njeni prethodnici ona je položila neverovatno dobro. Naime, za razliku od oca, polubrata i polusestre, Elizabeta je bila više praktična nego religiozna osoba, pa je tako postupala relativno tolerantno prema svim verskim grupama tada prisutnim u Engleskoj i Irskoj.

Veštom politikom uspela je da smanji jaz između rimokatolika i protestanata u državi. Ponovnim uspostavljanjem Akta o supremaciji, potvrdila je vlast monarha nad crkvom Engleske, dok je Zakonom o uniformnosti standardizovala verske prakse širom zemlje. Protestantizam je ponovno uveden kao jedina zakonita religija, zbog čega je Elizabeta stalno bila u nemilosti pape.

Elizabeta se surovo obračunavala sa onima koji nisu hteli da prihvate njene odluke. Mnogi katolici, posebno evropski, smatrali su je jeretikom, a papa Pije V ju je ekskomunicirao, nazivajući je “navodnom kraljicom Engleske”.

Odlučujuća pobeda protiv španske armade

Sukob sa španskom armadom 1588. predstavlja ključni trenutak u vladavini kraljice Elizabete I. Ogromna španska flota nastojala je da zbaci Elizabetu i obnovi katoličanstvo u Engleskoj. Međutim, engleska mornarica, manja ali okretnija, koristila je inovativnu taktiku i superiorno pomorstvo da bi nadmašila španske galije. Pobeda ne samo da je osujetila ambicije Španije, već je i učvrstila pomorsku dominaciju Engleske, piše Istorijski zabavnik.

Elizabeta je zemlju kroz ovu krizu sprovela rukovodeći gvozdenom rukom. Njen čuveni govor u kome je izjavila da je spremna da se bori zajedno sa svojim podanicima, podstakao je naciju, a pobeda u bici vratila je zemlji osećaj nacionalnog ponosa i jedinstva. Elizabeta je tada rekla da "zna da ima telo slabašne žene, ali i srce i stomak kralja, i to engleskog kralja" i da će sama predvoditi vojsku na ratnom polju ukoliko Parma ili Španija, ili bilo koji evropski princ, odluči da napadne granice njenoga kraljevstva.

Poraz Armade doneo joj je ogromnu popularnost među narodom, ali i označio početak nove ere za Englesku, otvarajući put njenom nastanku kao globalne pomorske sile.

Sukob sa daljom sestrom

Elizabeta je bila u sukobu sa svojom rivalkom, ujedno kćerkom njenog bliskog rođaka, škotskom i katoličkom kraljicom Meri I. Njen prvi muž bio je kralj Francuske, tradicionalnog neprijatelja Engleske. Marija je usled jedne pobune u Škotskoj, a nakon što je ubila supruga, morala da pobegne u Englesku. Elizabeta želela pomoći Mariji da povrati tron, ali je odustala od tih namera nakon konsultacija sa parlamentom, pa je odlučila igrati na sigurnu kartu — uhapsila je Mariju kratko nakon što je ona prešla granicu njenog kraljevstva.

Za vreme svog zatvoreništva u Engleskoj Marija je premeštana po raznim zamkovima. Tokom godina umešala se u nekoliko zavera sa ciljem ubistva Elizabete, dizanja katoličkog ustanka i preuzimanja engleske krune uz pomoć Francuske i Španije. Nakon devetnaest godina zatvora, Marija je, zbog učestvovanja u zaveri čiji je cilj bio zbacivanje Elizabete, osuđena za veleizdaju i 8. februara 1587. je pogubljena. Ostalo je zabeleženo da je Meri umrla mučenički jer je dželat morao dva puta da je udari sekirom kako bi joj odvojio glavu od tela.

Kulturna renesansa

Vladavina kraljice Elizabete I se često naziva zlatnim dobom umetnosti. Bio je to period kada su kreativnost i inovacije cvetale kao nikada do tada. Pod njenim pokroviteljstvom, engleska renesansa je dostigla vrhunac, a književnost, muzika i pozorište doživeli neviđen napredak. Frensis Drejk postao je prvi Englez koji je obišao Zemlju, Frensis Bekon je objavio svoja filozofska i politička gledišta.

Sama kraljica je bila veliki obožavalac umetnosti, a njen dvor je postao živo stecište pesnika, dramskih pisaca i muzičara. Elizabetino interesovanje za dramu i performans podiglo je status dramskih pisaca i učinilo pozorište sastavnim delom engleske kulture. U ovoj eri pojavile su se ličnosti kao što su Vilijam Šekspir i Kristofer Marlou čija se dela i danas slave, a kraljičina podrška i ohrabrenje odigrali su ključnu ulogu u stvaranju sredine u kojoj su umetnici mogli da stvaraju i napreduju.

Vešta političarka

Kraljica Elizabeta I bila je majstor političkih strategija i diplomatije, plivajući maestralno kroz složenu mrežu saveza i neprijateljstava. Njenu vladavinu obeležio je delikatan odnos snaga. Njena sposobnost da koristi bračnu ponudu kao diplomatsko oružje, ne obavezujući se na bilo šta, pokazala je njenu oštroumnost u očuvanju nezavisnosti Engleske.

Elizabetina unutrašnja politika bila je podjednako mudra. Kraljica je negovala osećaj nacionalnog jedinstva i identiteta, ključnog za zemlju koju su rasparčali verski sukobi. Promovišući umereni oblik protestantizma, uspela je da umiri i radikalnije reformatore i tradicionaliste, izbegavajući krajnosti koje bi mogle dovesti do unutrašnjeg sukoba.

Ova mešavina unutrašnje stabilnosti i vešte spoljne diplomatije bila je ključna za Elizabetinu dugu i uspešnu vladavinu, piše Istorijski zabavnik.

Pitanje muža

Elizabeta I, često nazivana i “kraljicom devicom”, vodila je život koji je bio koliko intrigantan, toliko i usamljen. Uprkos brojnim proscima i političkim savezima koje je mogla da ostvari kroz brak, kraljica je odlučila da ostane neudata.

Elizabeta je često govorila kako je “udata za svoje kraljevstvo”, a poslanicima koji su je pritiskali da pronađe muža poručila je kako će radije “biti neudata prosjakinja, nego udata kraljica”.

Ova njena odluka i danas je predmet debata. Neki misle da je kao devojka bila napastvovana zbog čega je imala averziju od seksualnih odnosa. Drugi smatraju da je kraljica znala da ne može da rodi dete. Ipak, najverovatniji razlog zbog kojeg je Elizabeta I redom odbijala prosce, bio je strah da bi muž, ko god on bio, mogao poljuljati njen status vladarke, kao što se to dogodilo nekim kraljicama njenog vremena.

Ipak, ovo ne znači da Elizabeta nije bila bliska sa muškarcima. Smatra se da je najbliži odnos imala sa Robertom Dadlijem sa kojim je otvoreno flertovala, prijateljem iz detinjstva, koji je u doba navodne romanse sa kraljicom već bio oženjen i čija je supruga zatim umrla pod sumnjivim okolnostima. Veliki skandal izbio je kada je Dadlijeva supruga, Ejmi Robsart, pronađena mrtva pod sumnjivim okolnostima 1560. godine. Danas se smatra da je umrla od raka dojke, ali u trenutku njene smrti mislilo se da ju je ubio Dadli kako bi se oženio kraljicom. Tokom nekoliko meseci Elizabeta je ozbiljno razmišljala o udaji za Dadlija, ali je na kraju tu pomisao ostavila po strani. Ipak, njihov odnos se vremenom vratio na nivo snažnog i trajnog prijateljstva, a par je bio blizak sve do Dadlijeve smrti.

Elizabetin lični život oduvek je bio predmet interesovanja javnosti i tračeva, pa je danas skoro nemoguće razlikovati činjenicu od fikcije. Ono što je izvesno je da je kraljica imala blizak krug savetnika i poverenika koji su podržavali njenu vladavinu i pravili joj društvo.

Pitanje naslednika

Kada je postalo izvesno da će kraljica ostati neudata, parlament je počeo da je moli da makar imenuje naslednika. Elizabeta je “vrdala” odlažući odluku. Političare koji bi bili previše glasni u svom zahtevu uglavnom je skidala sa pozicija, a mnogi su je smatrali neodgovornom. Ovo je naročito došlo do izrašala 1562. kada se Elizabeta razbolela od boginja. Vladarka je čak i u tim uslovima odbila da kaže ko treba da je nasledi, plašeći se, verovatno s pravom, da bi to moglo da “ubrza” njenu smrt.

Ko će naslediti kraljicu Elizabetu I bila je omiljena tema razgovora njenih podanika. Linije nasleđivanja vodile su ka dve sestre njenog oca kralja Henrija VIII - Margareti i Mariji. Nakon što je poslednja direktna naslednica Marije umrla dok je Elizabeta još bila živa, ostali su jedino Margaritin potomak i Elizabetino kumče - Džejms VI Stjuart koji je na kraju i postao novi kralj Engleske, čime se vladavina dinastije Tjudor završila.

Smrt

Kraljica Elizabeta I umrla je 24. marta 1603. u 69. godini, nakon više od četiri decenije vladavine, kao peti, i poslednji, vladar iz dinastije Tjudor. Sahranjena je u Vestminsterskoj opatiji. Na grobu koji deli sa svojom sestrom, Marijom I, zapisano je na latinskom: „Zajedno na tronu i u grobu, ovdje ležimo mi, dvije sestre, Elizabeta i Marija, nadajući se uskrsnuću".

Filmsko platno

O kraljici Elizabeti I snimljen je film u dva nastavka, 1998. i 2007. godine a kraljicu je glumila čuvena Kejt Blančet koja ju je odigrala maestralno.

(Kurir.rs)

Bonus video: