Najnovije vesti

NIJEDNE SEKUNDE NISAM OSETILA STRAH... HTELA SAM DA ŽIVIM: Ovo je istinita priča o pravnici koja je POBEDILA OPAKI TUMOR NA MOZGU!
Foto: Printscreen Facebook

ispovest

NIJEDNE SEKUNDE NISAM OSETILA STRAH... HTELA SAM DA ŽIVIM: Ovo je istinita priča o pravnici koja je POBEDILA OPAKI TUMOR NA MOZGU!

Zdravlje

Vanda Brezonjić, pravnica iz Zagreba, uspela je gotovo nemoguće, preživela je najopakiji i najagresivniji tumor na mozgu. Tumor za kog su rekli da se ne može operisati i tumor kod kog su šanse za preživljavanje jako male. Ni u jednom trenutku nije se predala niti je rekla da ona to ne može. Nije se sažaljevala, borila se. I kako sama kaže htela je živeti. I to je bilo dovljno da uspe. 

 

Kako je sve počelo


Pre nekih 13 godina počela je često da oseća glavobolje. Nije htela da pije tablete, nikad ih, kaže, nije volela. Kako su se one počele češće javljati te su je istovremeno ometale u poslu, odlučila je da ode kod neurologa.

 

"Obavila sam kompletni pregled i rekli su mi da sam potpuno zdrava. Nije bilo potrebe za magnetskom rezonancom, pa došla sam "samo" s glavoboljom. Dobila sam magnezijm, otišla kući, nastavila sa životom", počela je Vanda.
Glavobolje su se opet počele javljati te su joj preporučili akupunkturu. Bol se nakon toga nije javila čak dve godine.

 

"Onda se odjednom vratila, bilo je to 2012. godine. Pomislial sam, okej, idem opet na bockanje. Iako su nalazi opet bili uredni, doktorka me za svaki slučaj poslala na MR. Čisto da budem mirna. I tu se videlo - lezija koja može odgovarati astrocitomu, najčešćem primarnom tumoru mozga kod odraslih osoba. Rekli su mi da moram ići svaka tri meseca na kontrolu i da to treba pratiti – priseća se. Dodaje da su joj nakon nekog vremena radili i punkciju te da joj se prvi put javila nemogućnost govora.

 

"Grozan osećaj. Vi želite nešto izgovoriti, ali ne ide", priznala je Vanda. 

foto: Printscreen Facebook

Rizik da preživi operaciju je bio preveliki

 

Usledio je šok. Rekli su joj da ima 50 posto šanse za život. Nalazi su ubrzo pokazali i povećanje tumora. Vanda je, kaže, nalaze tada poslala u Sloveniju.

 

"Celi taj period sam radila. Nisam htela misliti na to. Želela sam živeti svoj život. Nisam ni čitala svoju medicinsku dokumentaciju koju ne razumem. Kad sam pisala knjigu, prvi put sam sve to pogledala. I tada sam videla da je moj neurolog napisao da nema izgleda.

 

Ja se jednostavno tada nisam htela dovesti u stanje panike i straha. Nisam to htela da prihvatim i radila sam do trenutka kad mi je pozlilo. Nakon toga usledilo je zračenje. Brat mi je rekao: "Jesi ti normalna, znaš li što imaš. Hajde malo razmisli, ovo je ozbiljno". I meni je konačno došlo do glave da je stvar jako ozbiljna.

 

Nalaze smo zatim poslali u Švajcrsku gde su mi rekli da se tumor ne može operisati. To mi je bio još jedan opaki udarac" rekla je Vanda. Potom smo se raspitivali po specijalnim klinikama za tumore u Nemačkoj. Iz prve je došao obeshrabrujući odgovor: "Ne može se operisati, rizik je prevelik".


"Iz druge klinike došle su druge vesti. Rekli su mi da može operacija, ali odmah. I račun su mi poslali. Rekla sam šefovima Nevenu i Tihomiru da imam ponudu, račun je bio vrtoglav. Oni su se samo pogledali i rekli: "Možemo mi to podneti" To su prave ljudine. Iz nekog razloga nisam htela ići. Nešto mi je govorilo "ne".

 

"Znam da ovo zvuči kao ludost, ali jednostavno nisam mogla. To je valjda bio moj put i to me je možda dovelo do ovoga da sam danas ovde" iskrena je Vanda, koja je u to vreme koristila i ulje kanabisa.

 

Tražila sam na sve strane, ali pacijenti sve znaju. Pa sam ga i ja preko njih nabavila, da probam da spasim život.

 

Susret sa doktorom

 

Godine 2015. sve se promenilo. Tada sam bila u nekoj čudnoj fazi. Radila jesam, ali sam imala neku konfuziju u glavi. Kada su mi svi govorili može, ne može, 50 posto za preživetI. Bilo mi je previše. Otišla sam kod psihijatrice, nisam mogla sama sebi dovoljno pomoći. Radila sam autogeni trening, kreativne vizualizacije, dovodila sam se u stanje "dobro sam, zdrava sam, nije mi ništa", da nemam paniku. Išla sam na pet, šest tretmana. I onda se sve nekako posložilo. Vanda je konačno došla kod dr. Josipa Paladina.

 

Došli smo tata i ja. On je pričao sve i svašta, ja se toga ničega ne sećam, sećam se samo kako je mirno, sigurno, staloženo rekao: “Ja ovo mogu’. Nije bilo ništa dvosmisleno u njegovim rečima, nikakve nesigurnosti, niti rizika.

Tada sam bila zadnji stupanj, četvrti stadijum glioblastoma i praktično sam gledala smrti u oči. Verovala sam u Paladina, u njemu sam osetila sigurnost. Operisao me nakon nekoliko dana i očito sam išla pravim putem.

 

Profesora Paladina nikad u životu nisam videla, a odmah nakon susreta sam rekla: "Hoću da me on operiše".

 

Ni jedne sekunde nisam osetila strah. Na operaciju sam išla potpuno mirna. Trajalo je nekoliko sati, a majka mi je za to vreme vidno osedela.

 

Početak hemoterapije, biljni lekovi, trave, med


Usledile su hemoterapije, povraćanje, gubitak kose, kao i kilaže. Trčala bi u kupatilo svako malo jer bi svaki najmanji pokret tela stvarao novu mučninu i povraćanje. Nije bilo drugog izbora nego da sedi na podu pored školjke. Mučila se, ali je, kaže, nije bilo strah. Bilo je perioda kad je zaboravljala, stala bi pred perilicom i nije znala što stisnuti.

 

Krv joj je, nastavlja, bila užasna, govorili su joj da je rizik ići dalje. Roditelji su se preselili kod nje, brat joj je i dalje dolazio svaki dan. Bez obzira na umor, kišu, sneg…

 

Od operacije, otprilike godinu i po, dnevno je koristila razne pripravke za koje je čula da mogu pomoći. Uz tablete koje su odredili lekari, uzimala je biljne pripravke, graviolu, med s biljkama, nakon kojeg se krv poboljšala, vitamine, minerale, spirulinu…


"Sve što sam čula da bi možda moglo pomoći sam uzela. Ako treba umreti, umreću, ako se borim, možda imam šanse. Ko će se boriti umesto mene", često se pitala.

 

Pobedila bolest

 

"Ne znam šte mi je pomoglo od ovog svega što sam "trpala" u sebe, ali mi je pomoglo. Danas sam zdrava žena. U februaru 2016. su mi rekli da je sve nestalo. I svi nalazi su nakon toga bili odlični, i dalje pijem lekove i idem na kontrolu svakih šest meseci", ispričala je. Posledice nema, a nemogućnost govora se više nije pojavila.

 

Neverovatno pozitivan stav o životu 


Ni u jednom trenutku Vanda nije pomislila "jadna ja". Ni u jednom trenutku nije odustala, pa ni kad joj je bilo najgore, za vreme zračenje i hemoterapije.


"Mozak je neotkriven deo čoveeka, to je čudo. Možda sam ja tom sigurnošću i pozitivnošću ipak uticala na ishod bolesti. Verujem da da. Htela sam da živim", zaključila je sada zdrava Vanda.

foto: Printscreen Facebook

Kurir.rs,  Aura Redakcija / Foto: Printscreen Facebook

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...