Lekar Abdu Šarkavi, doktor i specijalista za zarazne bolesti, rekao je da se ne plaši virusa, ali da je uplašen za gubitak razuma i talas straha koji se širi na društvenim mrežama.
Abdul, koji je radio u luksuznim urbanim bolnicama i najsiromašnijim delovima Afrike, susreo se sa HIV-AIDS, hepatitisom, tuberkulozom, SARS, velikim kašljem, difterijom, ali se ne boji korone, uplašen je panike.
"Ne plaši me Covid-19. Zabrinut sam za starije ljude slabijeg zdravlja ili slabije materijalne situacije koji će disproporcionalno biti najviše pogođeni ovom novom pošasti. Ali ne plaši me Covid-19. Plaši me gubitak razuma i talas straha koji je naveo društvene mase u začaranu spiralu panike, pravljenja zaliha nerazumnih količina bilo čega što adekvatno može napuniti sklonište za bombe u postapokaliptičnom svetu. Plaše me N95 maske koje se kradu iz bolnica i klinika za hitne slučajeve gde su zaista i potrebne za medicinsko osoblje koje je direktno izloženo, a umesto toga se koriste na aerodromima, tržnim centrima i kafićima, te samo izazivaju još više straha i sumnje", napisao je između ostalog lekar.
"Plašim se da će ti isti strahovi od epidemije ograničiti ekonomiju, naškoditi partnerstvima u različitim sektorima, poslovanju i generalno uzrokovati globalnu recesiju. Ali, najviše od svega, plaši me poruka koju šaljemo svojoj deci kada smo izloženi nekoj pretnji. Umesto zdravog razuma, racionalnosti, otvorenosti i altruizma, učimo ih da paniče, plaše se, budu sumnjičavi, impulsivno reaguju i brinu se samo o sebi", napisao je Abdul i dao savet da se peru ruke redovno.
Lekar je potom odlučio da objasni da razume paniku i strah, preživeo ih je i stalno ih preživljava, ali da se mora pobediti taj strah zarad nastavka života.
"Razumem paniku. Kada sam prvi put krenuo na časove plivanja sa 5 godina, nisam mogao da se odvojim od instruktora, misleći da potonuti i udaviti se. Bez obzira koliko puta sam preživljavao to, moja reakcija je bila ista. Trebalo mi je utičište, sigurna ruka. I sad nisam baš nisam najbolji plivač i često me hvata panika u vodi, dah mi je plitak, grudi i grlo se stežu. Ali ja se ne predajem", počeo je da objašnjava lekar, pa podelio sa svojim pratiocima kroz kakav je strah prošao kada se penjao na Kilimandžaro.
NE PROPUSTITE
"Razumem strah. Kada sam se popeo na Kilimandžaro imao sam 32 godine, tamo me je zatekla sepsa, delirijum i dislocirano koleno. I kada sam se požalio na slabom svahiliju starijim ljudima koji su igrali karte ispred prašnjavog motela, bili su ravnodušni. Uostalom, smrt se dešava svuda u svetu. I kako sam došao do saznanja da ću verovatno umreti od sepse, toliko sam se prestravio time što se nisam pripremio... Ali istrajao sam. Spasla me nespretna kombinacija vode i soli i antibiotika. Jedva", otkrio je kroz šta je prošao.
NE PROPUSTITE
"Ovo je redak trenutak u istoriji. Imamo izbor. Možemo da krenemo kroz ovo kao bespomoćni, uplašeni ili možemo da budemo uporni i izdržljivi u spasavanju jedni drugih. Zamišljeno. Odgovorno".
Ne znam koliko će ovo trajati. Niko to ne zna. Ali ne smemo da dozvolimo da nas savlada strah, da nas pobedi panika. Možemo da operemo ruke i izbegavamo druge. Možemo da nazovemo svog lekara ili javnu zdravstvenu ustanovu i zatražimo savet pre odlaska u hitnu pomoć. I mi jedni drugima možemo da pomognemo strpljenjem, ljubaznošću i saosećanjem.
Još preživljavam bazene i planinu, ali nadam se da ću jednog dana opet da se popnem na Kilimadžaro. Ja se ne bojim. Već sam preživo", napisao je lekar.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
