Postoje veoma slabi dokazi koji ukazuju na to da smrznuta hrana može dovesti do infekcije COVID-19, ali istraživači Svetske zdravstvene organizacije koji istražuju poreklo virusa kažu da to zahteva dalju istragu.
Kada se u kineskom gradu Ćingdau, oktobra 2020. godine pojavila grupa slučajeva zaraze korona virusom, otkrivena su dva lučka koji su se prvi inficirali. Kineski Centar za kontrolu bolesti (CDC) na pakovanjima uvoznog smrznutog bakalara u toj luci, otkrio genetske tragove virusa SARS-CoV-2 koji izazivaju kovid-19, ali do kraja nije utvrđeno kako su se radnici zarazili, piše američki naučni sajt.
U tom trenutku nije bilo navedeno odakle je riba uvezena, ali je zato kineska služba u oktobru objavila da je „dokazala“ da bi kontakt sa kontaminiranom ambalažom mogao da izazove infekciju. Sa druge strane, sanitarne vlasti su drugde u svetu još ranije zaključile da postoji malo ili nimalo dokaza da se virus može preneti na pakovanju hrane, navodi se u članku američkog sajta.
Piter Ben Embarek, stručnjak za sigurnost hrane i vođa tima SZO je izjavio da je izuzetno retko da bi se korona virus mogao naći na smrznutoj hrani ili u njoj, mada je ocenio da je „to potencijalno moguće, pa je trebalo istražiti“.
Dokaza nema da je virus SARS-CoV-2 unet u smrznutu hranu i tako stigao u Kinu. Virus je morao pre decembra 2019. godine, kada je epidemija tamo i počela, već da cirkuliše negde drugde u svetu, ali nije bilo takvog slučaja van Kine.
Neki stručnjaci i naučnici smatraju da je fokus na smrznutu hranu može skrenuti pažnju sa istrage jer nema dovoljno dokaza. - To bi mogla da bude najveća dimna zavesa u istoriji - rekao je Nikolaj Petrovski, profesor endokrinologije na Univerzitetu Flinders, koji se bavi razvojem vakcine.
- Sve hipoteze o poreklu korona virusa ostaju na stolu - saopštio je je Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO. njih spada i kontroverzna hipoteza o curenju iz laboratorije u Vuhanu, iako se činilo da ju je istražni timove organizacije odbacio 9. februara.
Članica tima Marion Kopmans, holandski virusolog, odgovorila je na pitanje novinara o verovatnoći svake od tih teorija da istraživači koriste petostepenu klasifikaciju - od „izuzetno verovatno“ do „krajnje neverovatno“.
Ocenu „najverovatnije“ dobila je teorija o poreklu SARS-CoV-2 „prelivanjem“ – sa slepog miša na ljude, preko neutvrđene životinjske vrste kao posrednika. Teorija o smrznutoj hrani kao prenosiocu, po naučnim dokazima koji su dostupni javnosti, zasada ima ocenu „krajnje neverovatna“.
Uskoro bi trebalo da se zna više jer SZO planira da ove nedelje saopšti načelni deo izveštaja o nalazima iz Kine, a ceo izveštaj se očekuje tokom godine. Analiziraće se dotada i teorija smrznute hrane. Sve zasada ukazuje da ona neće izdržati ispit stručne provere.
Tokom 2020. godine pojavile su se dve teorije koje objašnjavaju pojavu kovid-19 u Vuhanu u decembru 2019. Prema jednoj, virus je nastao prirodno i "preskočio" sa slepog miša na čoveka, verovatno preko neke životinje-posrednika, dok druga teorija ukazuje na to da je virus možda slučajno procureo iz laboratorije u ovom kineskom gradu pa se zatim proširio stanovništvom. SZO i kineski istražitelji, koji su u februaru posetili pijace i laboratorije u Vuhanu zbog utvrđivanja činjenica, sugerisali su da je prva teorija o poreklu virusa iz prirode najverovatnija, a dok su curenje virusa iz laboratorije označili kao „krajnje neverovatno“.
Ponudili su i alternativnu teoriju za izbijanje epidemije, teoriju smrznute hrane ili smrznute životinje uvezene u Vuhan i prodate na pijacama, odakle je sve počelo i preraslo u pandemiju.
Stručnjak za bezbednost hrane i vođa tima SZO Danac Peter Karim Ben Embarek, koji istražuje poreklo kovida-19, saopštio je na konferenciji za novinare, održanoj 9. februara, da bi „bilo zanimljivo istražiti“ da li su zaražene, smrznute divlje životinje mogle da donesu virus na pijacu. Međutim, treba mnogo posla da bi se našli tragovi i utvrdili putevi transmisije.
Istražni tim SZO prećutno je, nudeći alternativnu teoriju, podržao spornu hipotezu koja je mesecima jačala u Kini. Tamošnji državni mediji su o malim epidemijama izazvanim hranom i ambalažom za hranu prvi put izvestili u julu 2020. godine, što je dovelo i do povlačenja smrznutog lososa iz prodaje. Zatim je u avgustu Kina rekla da je virus nađen i na ambalaži škampa iz Ekvadora, mada to nije izazvalo i zarazu.
Ugledni kineski naučnici time u stvari podržavaju pretpostavku da je pandemija počela van Kine, što je možda i način da se krivica skrene sa ove zemlje kao i njenog početnog načina bavljenja pandemijom. Istraživači su pokazali da virus SARS-CoV-2 može da preživi i do minus 20 stepeni Celzijusa i da buja u vlažnim, hladnim uslovima, pa postoji šansa da se ljudi zaraze rukovanjem kontaminiranim proizvodima. Zabeleženi su slučajevi zaraze kovida-19 u objektima za pakovanje mesa u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Australiji i drugde.
Međutim, javno dostupna istraživanja o smrznutoj hrani kao izvoru bolesti jesu retka. Baza podataka SZO o istraživanju kovida-19 navodi samo 26 rezultata kada se traži „smrznuta hrana“, a samo osam govori o „hladnom lancu“ obrade i pakovanju hrane kao specifičnom putu transmisije korona virusa.
(Kurir.rs/A.M./Beta)
BONUS VIDEO:
NE PROPUSTITE
