Čuvate stvari "za svaki slučaj"? Psihologija otkriva šta se zapravo krije iza ove navike

Stara odeća koju godinama ne nosite, kablovi za uređaje koje više nemate, kutije, papiri, pokloni i sitnice sa putovanja – mnogi ih čuvaju uz isto objašnjenje: "Možda će mi jednog dana zatrebati."

Zbog toga odluka da nešto bacimo ponekad nije samo odricanje od predmeta. Može da se doživi kao odvajanje od uspomene ili dela sopstvene prošlosti.

Upravo zato kutije pune starih fotografija, dečjih crteža, suvenira ili odeće mogu godinama da ostanu netaknute.

"Možda će mi zatrebati" daje osećaj sigurnosti
Drugi važan razlog je potreba za kontrolom. Kada sačuvamo predmet koji nam trenutno nije potreban, ostavljamo sebi mogućnost da ga iskoristimo u budućnosti.

Stari elektronski kabl, prazna kutija ili dokument koji već postoji u digitalnom obliku možda objektivno više nisu potrebni. Ipak, javlja se pitanje: "A šta ako mi ipak zatreba?"

Čuvanje tada postaje svojevrsna zaštita od neizvesnosti. Predmet je tu, pa osoba ima osećaj da je spremnija za nešto što bi moglo da se dogodi.

S druge strane, bacanje zahteva konačnu odluku. Moramo da prihvatimo mogućnost da ćemo se jednog dana pokajati što nešto više nemamo.

Predmeti postaju deo našeg identiteta
Psihologija poznaje i koncept "proširenog ja", prema kojem stvari koje posedujemo mogu da postanu deo načina na koji doživljavamo sebe. Odeća, porodično nasleđe, suvenir sa dalekog putovanja ili predmet povezan sa važnim životnim periodom ne predstavljaju samo materijalnu stvar. Oni mogu da govore nešto o našem ukusu, porodici, statusu ili ličnoj istoriji.

Zbog toga odvajanje od njih nekada izaziva mnogo snažniju emocionalnu reakciju nego što bi njihova stvarna vrednost mogla da objasni.

Potrošačka kultura dodatno podstiče takav odnos prema stvarima, jer se posedovanje određenih proizvoda često povezuje sa identitetom, uspehom i načinom života.

Potreba da pravimo zalihe nije karakteristična samo za savremeno društvo. Tokom ljudske istorije čuvanje hrane, odeće, alata i drugih resursa povećavalo je šanse za preživljavanje u periodima nestašice. Ideja da nešto treba sačuvati jer bi kasnije moglo da zatreba zato ima veoma duboke korene.

Danas taj mehanizam može da se prenese i na predmete koji objektivno nisu neophodni.

Kada čuvanje stvari postaje problem
Važno je napraviti razliku između uobičajene vezanosti za stvari i ozbiljnog problema sa gomilanjem predmeta.

To što neko ima nekoliko kutija uspomena ili garderobu koju teško baca samo po sebi ne znači da postoji psihološki poremećaj. Problem može da nastane kada količina stvari izaziva stalnu anksioznost, stid ili osećaj krivice, dovodi do čestih porodičnih sukoba ili onemogućava normalno korišćenje prostorija.

Još jedan znak za uzbunu jeste kada osoba počne da izbegava goste jer se stidi izgleda svog doma.

Ne treba sve baciti odjednom
Ako želite da smanjite količinu stvari koje čuvate, naglo pražnjenje ormara i kutija nije uvek najbolje rešenje, naročito ako ste za predmete emocionalno vezani.

Lakše je početi od jedne fioke, police ili kutije i razvrstavati stvari po kategorijama. Kod svakog predmeta može pomoći jednostavno pitanje: "Čuvam li ovo zato što mi zaista treba ili zato što se plašim da ću se pokajati ako ga bacim?"

Kod predmeta koji nose uspomene jedno od rešenja može biti fotografisanje pre nego što ih poklonite ili bacite. Ako je predmet još upotrebljiv, nekima je lakše da ga poklone drugoj osobi nego da ga jednostavno bace.

Cilj nije dom bez uspomena, već razlikovanje stvari koje nam zaista nešto znače od onih koje godinama čuvamo samo zbog rečenice – "neka ga, za svaki slučaj".

(Kurir.rs/Blic)

 VIDEO: Psihologija vas tera da trošite više