"Život u Nemačkoj nije bajka" Srpkinja Tanja razvila ozbiljan biznis u Frankfurtu: Od objekta iz 19. veka napravila čudo, a ovo joj najteže pada
- Tanja Lekić vodi tradicionalni restoran u centru Frankfurta i nastavlja porodični posao u objektu čiji svodovi datiraju iz 1893. godine.
- Kaže da život i posao u Nemačkoj traže mnogo rada, discipline i odricanja, a najteže joj pada manjak spontanosti.
- U restoran unosi balkansku srdačnost i želi da nemačkim gostima približi srpska vina, posebno prokupac i tamjaniku.
Tanja Lekić, devojka srpskih i crnogorskih korena, preuzela je vođenje tradicionalnog nemačkog restorana u samom centru Frankfurta, nastavljajući porodični posao koji je njena majka gradila gotovo dve decenije. Iako je rođena i odrasla u Nemačkoj, nikada nije zaboravila svoje poreklo, a upravo balkansku srdačnost smatra jednim od najvažnijih delova svog pristupa ugostiteljstvu.
U srcu nemačke finansijske prestonice, nedaleko od čuvene Stare opere, nalazi se restoran čiji zidovi čuvaju više od jednog veka istorije. Iza starih kamenih svodova, izgrađenih još 1893. godine, danas stoji jedna mlada žena koja je odlučila da nastavi porodičnu tradiciju.
Tanja Lekić je preuzela vođenje restorana od svoje majke Gorice Lekić, koja je na njegovo čelo došla 2008. godine. Iako je odrasla uz porodični posao, preuzimanje odgovornosti za restoran donelo joj je nove izazove, ali i priliku da ostavi sopstveni pečat.
Od majke nasledila restoran, ali i ljubav prema ugostiteljstvu
Istorija restorana "Vinum“ mnogo je duža od porodične priče Lekića. Podrumski svodovi datiraju iz 1893. godine, kada je prostor korišćen za skladištenje vina, dok je 1990. godine pretvoren u restoran.
Tanja je danas odgovorna za svakodnevno funkcionisanje ovog ugostiteljskog objekta. Ipak, uprkos uspešnom porodičnom poslu, ona ističe da život privatnog preduzetnika nije onoliko jednostavan koliko se često čini sa strane.
"Mislim da se češće vidi rezultat, a mnogo manje sve ono što stoji iza njega. Život u Nemačkoj pruža mogućnosti, ali podrazumeva mnogo rada, discipline i odricanja“, kaže Tanja.
Kako objašnjava, posao ne prestaje onog trenutka kada poslednji gost napusti restoran. Nabavke, organizacija zaposlenih, rezervacije i svakodnevne obaveze zahtevaju stalnu posvećenost.
"Volim svoj posao, ali ima dana kada bih najradije isključila telefon. Samo što on, izgleda, prvi sazna da sam to pomislila“, priznaje uz osmeh.
"Moje prezime ume da me izda"
Iako je Frankfurt grad u kojem je rođena i odrasla, Tanja nikada nije izgubila vezu sa zemljama iz kojih potiče njena porodica.
Njeni koreni su iz Srbije i Crne Gore, a činjenica da mlada žena balkanskog porekla vodi tradicionalni nemački restoran često privlači pažnju gostiju.
"Moje prezime ume da me 'izda', a neki i po načinu obraćanja naslute da ima tu malo Balkana. Rođena sam u Frankfurtu, a koreni su mi iz Srbije i Crne Gore, i to često otvori lep razgovor – o putovanjima, zajedničkim poznanicima ili našoj kulturi“, priča Tanja.
Svesna je da predrasude prema ljudima sa Balkana postoje, ali smatra da ne treba svako pitanje o poreklu shvatiti negativno.
"Predrasude postoje, ali ne bih svako iznenađenje tumačila negativno. Često je to jednostavno radoznalost“, objašnjava ona.
Balkanska srdačnost usred Nemačke
Iako je "Vinum" poznat po nemačkim specijalitetima, Tanja želi da se u njemu oseti i deo atmosfere karakteristične za naše krajeve.
Za nju gostoprimstvo nije samo profesionalna obaveza, već vrednost koju je ponela iz porodičnog doma.
"Ta naša srdačnost, rekla bih. To se kod nas uči od malih nogu, kod bake i deke – gost još nije ni seo, a već se nešto iznosi na sto i pita ga se da li je gladan.“
Upravo takvu atmosferu nastoji da stvori i u svom restoranu. Voli da razgovara sa gostima, preporučuje im vina i učini da se osećaju dobrodošlo.
"Vinum je tradicionalni nemački restoran, ali verujem da se kroz moj odnos prema gostima oseti i malo tog našeg duha gostoprimstva. Pogotovo kada na kraju zajedno nazdravimo domaćom rakijom“, otkriva Tanja.
Želi da Nemcima približi i srpska vina
Kao ljubiteljka vina i poznavalac vinske kulture, Tanja smatra da Srbija ima mnogo toga da ponudi ljubiteljima ovog pića.
Posebno želi da nemačkim gostima približi domaće sorte, koje još nisu dovoljno poznate na međunarodnom tržištu.
"Mnogi nemački gosti zapravo ne znaju koliko se srpska vinska scena razvila poslednjih godina. Imamo odlične vinarije, zanimljive terroire i autohtone sorte poput prokupca i tamjanike, koje našim vinima daju poseban identitet.“
Veruje da kvalitet srpskih vina često prevazilazi njihovu prepoznatljivost u svetu i nada se da će se to u budućnosti promeniti.
"Ako sam nekoga zainteresovala da proba srpsko vino ili poseti neku našu vinariju, meni je baš drago“, kaže ona.
"U Srbiji se svi svađaju ko će da plati račun“
Život između dve kulture Tanji je pružio priliku da primeti i brojne razlike između srpskog i nemačkog mentaliteta.
Jedna od najsimpatičnijih situacija, kako objašnjava, događa se upravo u restoranu, kada dođe vreme za plaćanje računa.
Dok se u Srbiji prijatelji često nadmeću ko će platiti, Nemci uglavnom imaju sasvim drugačiji pristup.
"Kod nas jedan traži račun, drugi već pruža karticu, a treći već odavno platio račun iza ćoška. Ponekad je lakše poslužiti ceo sto nego ustanoviti ko na kraju plaća. Ovde uglavnom kažu 'odvojeno, molim' i dogovor je završen“, priča Tanja.
Ipak, ono što joj u Nemačkoj najviše nedostaje jeste spontanost karakteristična za druženja u Srbiji.
"U Srbiji mi prija spontanost – to što jedna kafa lako postane ručak, pa se druženje produži do večeri. U Frankfurtu mi baš takvi trenuci ponekad nedostaju, jer se mnogo toga dogovara unapred i uklapa u raspored.“
Sa druge strane, kada duže boravi u Srbiji, počnu da joj nedostaju nemačka organizovanost i svakodnevna rutina.
"Život u Nemačkoj nije onakav kakvim ga mnogi zamišljaju“
Iako njena poslovna priča može delovati kao ostvarenje sna za one koji žele da napuste Srbiju, Tanja upozorava da odlazak u inostranstvo ne znači automatski i lagodniji život.
Prema njenim rečima, Nemačka nudi mogućnosti, ali su se uslovi života tokom prethodnih decenija značajno promenili.
"Slika Nemačke koju smo nasledili iz priča starijih generacija ne može se sasvim preslikati na današnji život. Promenili su se troškovi, uslovi rada i ono što od jedne plate možete da priuštite.“
Mladima koji planiraju preseljenje savetuje da budu hrabri, ali i realni kada je reč o očekivanjima.
"Zato je važno dobro se informisati, učiti jezik i imati makar neki početni plan“, poručuje Tanja.
Naglašava i da uspeh zavisi od brojnih faktora, uključujući zanimanje, grad u kojem neko živi i lična očekivanja.
Srbija joj je u srcu, a Frankfurt dom
Iako nikada nije živela u Srbiji, Tanja ističe da joj je povezanost sa srpskom zajednicom u Nemačkoj veoma važna.
Posebno joj prijaju druženja sa ljudima sa Balkana, jer kroz zajednički jezik, humor i kulturu pronalazi osećaj bliskosti.
"Iako sam rođena u Frankfurtu, postoje trenuci kada mi posebno prijaju naš jezik, humor i ona lakoća razgovora u kojoj se razumemo iz pola rečenice. Takva druženja mi baš ublaže nostalgiju i daju poseban osećaj bliskosti.“
Veruje da je važno da ljudi iz dijaspore čuvaju međusobne veze i podržavaju jedni druge.
"Volim kada se okupljamo, podržavamo jedni druge i radujemo tuđem uspehu. Važno mi je da čuvamo tu povezanost.“
Danas, dok nastavlja posao svoje majke u istorijskom vinskom podrumu u Frankfurtu, Tanja pokušava da spoji najbolje iz dva sveta – nemačku posvećenost tradiciji i organizaciji sa balkanskom toplinom i neposrednošću.
Njena priča pokazuje da je moguće graditi uspešnu karijeru u inostranstvu, a istovremeno sa ponosom čuvati svoje korene.
Video: Majka moćnog turskog sultana bila je pravoslavna Srpkinja