Pet poslova u bašti koje treba da obavite pre prvog mraza: Šta skloniti, šta posaditi, a šta ne dirati
- Pre prvog mraza treba skloniti mokro lišće s travnjaka, zaštititi osetljive biljke i proveriti odvod na saksijama koje ostaju napolju.
- Lale se mogu saditi dok zemlja nije smrznuta ni blatnjava, a lukovice ne smeju da stoje u stalno natopljenoj zemlji.
- Suve stabljike zdravih višegodišnjih biljaka mogu da ostanu do proleća, dok dalije, begonije i kane treba izvaditi i skloniti od mraza.
Mokro lišće koje danima leži na travnjaku, saksije iz kojih voda teško otiče i muškatle koje su još napolju znak su da pripremu bašte za zimu ne treba odlagati. Dok zemlja nije smrznuta, možete da posadite lale, zaštitite osetljive biljke i uredite dvorište tako da lakše podnese hladnoću.
Ipak, jesenje sređivanje ne znači da bašta mora da ostane potpuno ogoljena. Zdravo lišće može da posluži kao pokrivač zemljišta, dok pojedine suve stabljike pružaju hranu i zaklon životinjama. Važno je da znate šta treba skloniti, a šta slobodno može da sačeka proleće.
Mokro lišće sklonite sa trave, ali ga nemojte odmah bacati
Kada se opalo lišće slepi u debeo, mokar sloj, trava ispod njega ostaje bez dovoljno svetlosti. Zato pograbljajte mesta na kojima se lišće nagomilalo, naročito posle kiše.
Zdravo lišće možete da usitnite i rasporedite u rastresitom sloju po praznim lejama ili ispod žbunja. Tako ćete iskoristiti materijal koji već imate u dvorištu, umesto da ga odmah spakujete za bacanje.
Birajte zaklonjene delove bašte kako vetar ne bi razneo pokrivač. Lišće i druge biljne ostatke sa znacima bolesti izdvojte od zdravog materijala.
Muškatle sklonite pre mraza, a saksijama proverite odvod
Biljke osetljive na hladnoću, među kojima su muškatle, premestite u svetao prostor zaštićen od mraza. Sa njihovim sklanjanjem nemojte čekati da hladnoća već ošteti listove i izdanke.
Tokom prezimljavanja muškatlama je potrebno manje vode, pa zalivanje prilagodite uslovima u kojima ih čuvate. Zemlja ne treba stalno da bude natopljena.
Saksije sa otpornim biljkama koje ostaju napolju podignite na odgovarajuće podmetače ili cigle, tako da otvori na dnu budu slobodni. To olakšava oticanje viška vode. Na izloženim terasama i u dvorištima pronađite im zaklon od jakog vetra, a spoljne zidove posuda po potrebi zaštitite izolacionim materijalom.
Za lale još ima vremena, ali ne sadite u blatnjavu zemlju
Novembar je pogodan za sadnju lala, pod uslovom da zemljište nije smrznuto ili prezasićeno vodom. Lukovice postavite šiljastim vrhom nagore, na dubinu približno dva do tri puta veću od njihove visine.
Ako se na mestu predviđenom za sadnju posle kiše zadržavaju bare, bolji izbor može biti saksija sa otvorima za odvod i supstratom koji propušta višak vode. Lukovice ne treba da provedu zimu u stalno natopljenoj zemlji.
Ne secite sve što se osušilo
Suve stabljike i semene glavice zdravih višegodišnjih biljaka, poput rudbekije, možete da ostavite do proleća. Na nekima će ptice pronaći semenke, dok šuplje stabljike mogu da posluže insektima kao zimsko sklonište.
Uklonite polomljene i obolele delove, ali zdrave biljke ne morate da skratite samo zato što više ne cvetaju. Njihove stabljike daju oblik bašti i kada cvetne leje prekriju inje i sneg.
Dalije, begonije i kane zaštitite od smrzavanja
U hladnijim krajevima gomolje dalija i gomoljastih begonija, kao i rizome kana, izvadite tokom kasne jeseni, pre nego što zemlja smrzne.
Pažljivo ih očistite od viška zemlje, ostavite da se prosuše, pa ih smestite na hladno mesto zaštićeno od mraza. Povremeno proveravajte da li ima trulih ili oštećenih delova.
U krajevima sa blagim zimama neke od ovih biljaka mogu da prezime u zemlji, uz deblji zaštitni sloj malča i dobru drenažu. Takva zaštita, međutim, zavisi od zimskih temperatura i položaja bašte, pa se na nju ne treba oslanjati tamo gde su jaki mrazevi redovni.
Video: Prelepa bašta sa srcem od petunija