Ovaj tekst je preuzet sa sajta Yumama.com
Drage mame, roditelji i budući roditelji, želim da vam ispričam svoje iskustvo o porođaju i trudnoći u inostranstvu, tačnije u Nemačkoj. Naslušala sam se raznih priča u rodnom gradu Beogradu - kako su bolnice prljave, kupatila strašna, osoblje neljubazno, porodilje bez osnovnih higijenskih potreba... da u porodilištima oskudevaju u svemu, pa čak i obrocima. To me je podstaklo da napišem kako se, za razliku od Srbije, svuda u svetu trudnica i porodilja gledaju sa velikim poštovanjem.Pregledi u trudnoćiKada sam saznala da sam trudna i kada su lekari to potvrdili, uredno su pratili moju trudnoću. U početku sam išla na preglede na tri nedelje, zatim na dve, pa na nedelju dana. Pred kraj trudnoće, posećivala sam lekara svaki drugi dan. Obavezni ginekološki pregledi su: merenje težine i visine trudnice, ultrazvučni pregled i CTG. Redovno praćenje krvne slike, pritiska i urina ovde je uobičajeno i obavezno.
Moja trudnoća je bila, hvala Bogu, laka i bez mučnina. Ugojila sam se samo sedam kilograma. Rano sam saznala i pol bebe - rekli su mi da ću roditi slatku devojčicu :)
Izbor porodilištaU Nemačkoj trudnica bira u kom porodilištu želi da se porodi. Išli smo u obilazak bolnice gde su nam ljubazne medicinske sestre sve lepo objasnile. Možete izabrati i porođaj kod kuće, što je za mene predstavljalo veliki izazov, ali sam se zbog straha od eventualnih komplikacija ipak odlučila da dete rodim u porodilištu.
Na porođajuKada sam, nakon pucanja vodenjaka, stigla u bolnicu, jedino što sam izgovarala jeste - ja moram da primim epidural (užasno se plašim bolova). Naravno, odmah su pozvali anesteziologa i ispunili mi želju.
U Nemačkoj svaka porodilja ima svoju sobu za porođaj, nije kao kod nas u boksovima, a moja je bila velika, savršeno čista, sa kadom, loptom i krevetom (trudnica sama bira kako želi da se porađa). Čuje se lagana muzika, a u sobi se nalazi i fontana, ali i svetlo koje sami regulišete (kao u hotelu). Zbog ječe doze epidurala, nisam osećala kontrakcije, tako da sam morala da se porodim uz pomoć CTG-a - babica mi je govorila kada da se napnem. Jako brzo se sve odigralo i moja mala, slatka devojčica je došla na svet.
Tata u porođajnoj saliTatu su pozvali da preseče pupčanu vrpcu. Zaboravila sam da kažem da je on sve vreme bio prisutan i hrabro izdržao ovaj važan zadatak. Bebu su prvo okupali, izmerili i obukli, a zatim je dali meni u naručje. Ponudili su mi da izaberem sobu, u zavisnosti od toga da li želim da budem sama ili u društvu.
Briga o bebamaBebe su u nemačkim porodilištima 24 sata uz majke, a kada mama želi da se odmori, ona zove sestru koja preuzima brigu o novorođenčetu. U sobi je kupatilo koje veoma čisto i uredno (riba se tri puta dnevno). Sve u svemu, osećate se kao kod kuće!
Odmah sutradan sam bebu stavila u kolica i izašli smo u park bolnice, jer je ovde sasvim normalno da beba bude napolju, čak iako je stara samo jedan dan.
Izlazak iz porodilištaČetiri dana smo ostale bolnici. Babica je nakon toga redovno dolazila kod nas - merila bebu, mene pregledala i predložila mi da idem na vežbe koje su jako dobre za žene koje su se porodile.
Eto, ovo je bilo moje iskustvo sa porođaja u inostranstvu.
Mama Jelena Gajić
Sa sajta Yumama.com preporučujemo još:Moje iskustvo: Kako izgleda vođenje trudnoće i porođaj u Austriji10 najskupljih porodilišta na svetuIskustva sa porođja naših (Yu)mamaOtvoreno pismo mami koja izvodi novorođenu bebu napoljeKako su poznate mame opisale svoj porođaj
