Nikol Bon (34) iz Londona pokrenula je blog „Mama napada“, na kojem opisuje svakodnevne situacije s kojima se suočava prilikom podizanja četrnaestomesečne devojčice Popi. Jedan tekst posvetila je svim tatama kako bi konačno shvatili kako izgledaju dani njihovih žena i kako bi se uključili u odgajanje svoje dece...* * *„Dragi tata koji se ne mučiš s postporođajnim kilogramima i depresijom, Kao prvo, čestitam ti na novoj životnoj ulozi. Bebica liči na tebe i sigurno si ponosan! Ali ostavimo to po strani. Vreme je da ti i ja obavimo razgovor!* * *Činjenica je da se ne petljaš baš mnogo oko bebe. Noću nosiš čepove za uši kako bi ustao odmoran i očekuješ topao ručak kad se vratiš s posla.Znam da misliš da sam na nekoj vrsti godišnjeg odmora ispunjenog gledanjem televizije i dugim ispijanjem kafe, dok si ti prezauzet zarađivanjem za pelene. E pa, ovako stoje stvari: ne da nisi u pravu nego si veoma sebičan!* * *Svakog jutra se probudiš lepo naspavan, istuširaš se i doručkuješ, pa osvežen i namirisan uskočiš u svoj auto i odeš na posao. Tokom dana razgovaraš s ljudima, praviš pauzu za kafu... Za to vreme tvoja ženica šeta kućom kao zombi nakon što je spavala samo dva sata. Još nije doručkovala, a popila je čak dva gutljaja kafe, koja sada hladna stoji na stolu. Upravo je (ponovo) podojila tvoje dete, pa pošto je ono zaspalo, pokušava da otrči do kupatila da se istušira.Samo što je našamponirala kosu (prvi put posle nekoliko dana), beba počinje da plače. Mokra izlazi iz kade i trči da je uteši. Zaboravlja na tuširanje, i ostatak dana provodi češući se zbog sapunice koja je ostala na njoj. Kad smiri bebu, ne zna šta pre da uradi: da opere veš, očisti kuću ili skuva ručak...Trči u sobu da se obuče još uvek uvijena u veliki peškir, još jednom pokušava da skuva kafu, i taman kad uzme prvi gutljaj, beba ponovo plače. Šta je sad? Šta joj treba? Da li joj je toplo? Možda je gladna? Sledećih sat vremena prolazi u dojenju i presvlačenju...* * *Vidiš? To je veoma teško izdržati, ponekad čak i bolno.Nakon hranjenja tvoja žena, koja umire od gladi, prezalogaji nešto s nogu, a nakon toga uzima kolica da provoza bebu i kupi namirnice za ručak. Ali na to ne troši mnogo vremena - mora brzo da krene nazad jer dete ponovo mora da jede. U međuvremenu se i ukakilo, pa ga treba i presvući.Nakon dolaska kući nahranila je bebu, ona je zaspala, a onda sprema ručak jer zna da uskoro treba da dođeš s posla i da si sigurno gladan...* * *Nadam se da ti je ovo pismo pomoglo da shvatiš da tvoja žena upravo prolazi kroz pravi mali pakao i da joj je potrebna tvoja pomoć.Zato te molim da, kada stigneš kući s posla, pričuvaš bebu, a njoj predložiš da malo odrema. Možda bi mogao i da joj napraviš neki zdrav obrok i kažeš joj koliko je neverovatna. I da, da li bi, molim te, mogao noćas da ne stavljaš čepove u uši, da promeniš detetu pelenu i dodaš flašicu s mlekom kad se probudi u sitne sate? Hvala na pažnji!“
Tvoja preumorna ženica
