Pre nego što nam hladnoća, a s njom prehlade pokucaju na vrata važno je kućnu apoteku opskrbiti s najprirodnijim izvorom zdravlja, kvalitetnim medom. Njegova laka dostupnost na tržištu često dovodi u pitanje kvalitet, pa je od velike pomoći znati razliku između lažnog i pravog meda.
1.Čitanje sastava na poleđini tegle meda prvi je korak koji pomaže u izboru kvalitetnog čistog meda koji u sebi ne sadrži aditive. Prizvođači naime moraju naznačiti sastav meda i njegov procenat u količini.
2. Prirodni med nije lepljiv, testiranje je moguće ukoliko malo meda protrljate između prstiju, koža bi trebalo da upije pravi med. Ukoliko masa trljanjem postaje lepljiva znači da takav med sadrži šećer ili veštačke zaslađivače.
3. Par kašičica meda stavite u posudu i potom ga zagrejte na visokoj temperaturi u mikrotalasnoj pećnici. Pravi med će se karamelizirati, dok će lažni postati penast i prepun mehurića.
4. Par kapi meda na papirnom ubrusu takođe otkriva čistoću sastava. Naimem ukoliko med nakon nekog vremena ne probija papir znači da je čist. U protivnom onaj koji sadrži vodu u svom sastavu probiće papir nakon samo par sekundi.
5. Trik kojim se pčele služe u odbrani od nepoželjnih gostiju u svojoj košnici, kao što su mravi siguran je test na ispravnost meda.Stoga jednostavno malo meda treba staviti u blizini mrava, ukoliko je prirodan mravi će ga zaobići.
6. Voda pomešana s čistim medom najlakši je indikator sastava meda, naime čist med će u vodi zgrudati i pasti na dno čaše, dok će lažni početi da se otapa.
7. Bockanje u ustima i osećaj spaljenog jezika uzrokuje čisti prirodni med, dok lažni nema takav učinak na nepce.
8. Med namažite na krišku hleba. Ako je med pravi postaće čvrst na površini hleba a ako nije navlažiće površinu, naravno zbog količine vode u svom sastavu.
9. Pomešajte malo meda sa žumancetom. Ako je med čist, kada umutite žumance, izgledaće kao da je kuvan.
10. Čisti med se s vremenom kristalizira, lažni i nakon podužeg pohranjivanja zadržava tekući sastav poput sirupa, piše Zadovoljna.hr.
