Silovana su teške i tabu teme, posebno kad je reč o silovanju muškaraca. Budući da je reč o ličnoj priči pisanoj u prvom licu, prenosimo je u celosti.A možda i nisam bio silovan?
Još postoji velika stigma na muškarcima koji priznaju da su silovani. "Ma zapravo i nisam bio silovan", govorio sam si vozeći se kući to jutro pošto sam "tehnički" bio silovan.
Kažem "tehnički" jer se silovanje muškarca, pogotovo od žene, čini toliko nemogućim da ni ja to nisam mogao prihvatiti kao stvarnost. Ni sad nisam sto odsto siguran. Odnosno, možda jednostavno nisam sto odsto siguran da želim da priznam tu činjenicu, posebno zbog stigme koja je prati.
Kad sam napisao blog o iskustvu kad je moja devojka, s kojom sam prekidao i mirio se, penetrirala u mene vibratorom bez mog pristanka, znao sam da je to to.Koliko god su me prijateljice podržale, toliko su me prijatelji napali što sam s javnosti podijelio nešto tako intimno. Žene su smatrale da sam hrabar i odvažan, a muškarci su mi govorili da se samo sramotim i pitali me zašto to radim. Neki su se zabrinuli da ću ostati bez posla zbog toga.
Drugim rečima, bilo je važnije ćutati, priča koju su žene s takvim iskustvom nažalost čule i previše puta.
Možda ćete se iznenaditi, ali prema podacima ankete National Crime Victimization, čak 38 odsto silovanja su izvršena nad muškarcima, a pri tom se ne računaju silovanja u zatvorima. U naučnom tekstu objavljenom 2014. godine koji se bavi ovom tematikom, a pokriva bilo kakav oblik seksualnog nasilja, napastvovanja i svega sličnog, jedan od zaključaka bio je da su muškarci retko žrtve.
Uzimajući statistiku u obzir i svoje iskustvo, to nije istina. Predrasuda da je isključivo muškarac taj koji siluje sigurno je rezultat rodnih sterotipa i neutemeljenih pretpostavki.
Iako se još osećam kao izuzetak i retkost, ono što mi se dogodilo ne mogu da ignorišem. Žene su kroz istoriju bile žrtve seksualnog nasilja na način na koji muškarci to nikad neće shvatiti, ali ako je važno da one ne ćute, onda ne bi trebalo ni da ćute muškarci kojima se to dogodilo. Svatko bi trebalo da ispričaju priču bez osuđivanja".
Jutarnji
