KUĆA NADE: Kako izgleda usvojiti bebu koja će umreti

Njih dvoje već su imali osmoro svoje dece, a Kori je radila kao medicinska sestra koja je svim srcem obavljala svoj posao.

Nakon autoimune bolesti zbog koje je morala da prestane da radi, shvatila je da je pravo vreme da počne da pomaže u nezi smrtno bolesnih beba, koje su njihovi roditelji napustili i koje su poslednje dane provodile prikačene za aparate za disanje i cevčice za hranu.

Salčertovi su prvu usvojenu bebu Emalin doveli u svoj dom u avgustu 2012. godine.

Njihovoj usvojenoj ćerki nedostajale su leva i desna hemisfera mozga (samo je moždano stablo bilo netaknuto), a živela je 50 dana. Kori kaže da je bebu Emalin jedne večeri držala u naručju, ušuškanu poput kengura, kada je shvatila da je njena beba umrla, slušajući otkucaje njenog srca dok je ležala oslonjena na njene grudi.

Sledeća je došla Džejden, beba koja se zapravo oporavila od bolesti, i koju su zatim usvojili rođaci njenih bioloških roditelja.

Nedelju dana kasnije, Korina ćerka rekla je svojoj majci: “Šta ako smo zaista potrebni nekoj bebi dok ti ovde sediš slomljenog srca?”. Ubrzo potom stigla je beba Čarli, koja je imala neurološka oštećenja.

"Umreće, i ništa ne može to da promeni. Ali, možemo i te kako da utičemo na način na koji živi, a razlika je u tome što će biti voljen pre nego što umre", rekla je Kori za svog usvojenog sina.

Porodica Salčert svoj dom zove "kuća nade".

(Newser)

Kurir