Prenosimo vam iskustvo mame Lusi Kipist, koja je ujedno i novinarka, o njenom iskustvu i kako se bori sa nedaćama.
Ovog vikenda slavimo drugi rođendan mog sina i prvu uspešnu godinu koju sam privela kraju kao zaposlena mama sa punim radnim vremenom.
Još prošle godine u ovo vreme mislila sam da je tako nešto nemoguće, ali evo me kako podižem čašu sebi za sve što sam postigla", piše novinarka i mama Lusi Kipist koja kaže da nikada kao za vreme tih dvanaest meseci nije više preispitivala sebe i svoj život, a da nikad manje vremena nije imala.
Evo njenog iskrenog iskustva:
"Neki dani su bili neverovatni, dok su drugi bili savršeni. Pokušavajući da uskladim radno vreme na poslu sa brigom o detetu, videla sam da mi dani postaju komplikovani - zamorni, zabavni, ubrzani do nemogućih granica, puni smeha i radosti, ali u isto vreme pronalazila sam vreme da se pozabavim i samom sobom. Nikada se nisam više bavila svojim životom nego onda kada sam najmanje vremena za to imala.
Evo nekih najvažnijih zaključaka do kojih sam došla:
Neke delove dana nikada nećete moći da kontrolišete
Nedavno sam čula da je neko opisivao ono užurbano vreme između 6 i 7.30 ujutro, kada sve mora da bude obavljeno, kao crnu rupu, jer se uvek nekako desi da ništa ne bude onako kako bi trebalo. Ima i onih dana kada sam morala savršeno da funkcionišem, a koji su sledili iza noći čiji sam dobar deo provela budna i na nogama. Ne znam kako sam gurala kroz takve dane, obnevidela od umora i samo mi se jedna misao vrtela po glavi - kada će 4 posle podne već jednom.
Briga i strah biće tvoji doživotni saputnici ako se ne boriš s njimaKada sam počela da radim, moj sin je imao tek godinu dana, tako da sam bila mnogo zabrinuta oko toga koliko će mi nedostajati. I zaista, mnogo mi je nedostajao onda kada nisam bila pored njega. Kada sam odlučila da se zaposlim i time prestanem da budem posvećena svom detetu sva 24 sata, osećala sam se kao da ga napuštam, kao da ću propustiti i prepustiti drugima njegovo odrastanje i sve važne događaje u njegovom detinjstvu. Nisam želela sve to da propustim, kao što nisam želela ni da on misli da ne može da se osloni na mene, ali sam ipak morala da se zaposlim. Strahovala sam i da neću imati dovoljno energije za svoju porodicu na kraju radnog dana, onda kada sam im najviše potrebna, brinula sam da neću moći sve da držim pod kontrolom i da ću biti osuđivana zbog pogrešnih izbora.
Jesam li bila u pravu kada sam brinula?I da i ne. Ponosna sam kada vidim koliko je moj sin porastao u toku prošle godine i jako sam zahvalna drugim ljudima zbog stvari kojima su ga naučili. On je pun samopouzdanja, srećan i zdrav, što je najvažnije od svega. Ipak, ja ne pripremam hranu onako kako sam zamišljala da ću, posebno za mog sina. Sramota me je da priznam koliko smo često imali tost za večeru. Mislim da je moj sin sada zbog toga izbirljiv za stolom. Pitam se da li bi tako bilo da sam imala više vremena za kuvanje. Mnogo toga sam radila, a malo sam spavala. Bukvalno svako koga poznajem mi je u toku prošle godine bar jedanput rekao da izgledam umorno. To nije bilo dobro za moje mentalno zdravlje, kao ni za moj ego, ali, hej, svi smo preživeli.
Život nikad nije bio slađi nego u danima kada je sve išlo glatkoOvo su neki od mojih omiljenih trenutaka:* Navala ljubavi koja me preplavi kada dođem do kapije obdaništa.* Izlazak na svež vazduh za vreme pauze za ručak.* Ponovno povezivanje sa samom sobom i osećaj inspirisanosti da radim sa ljudima i za ljude koje volim.* Zapažanje kako moj sin gradi bliske veze sa osobama koje brinu o njemu.Petominutne meditacije u vozu na putu do posla.* Maženja sa mojim sinom u rana jutra, uz nadanje da će ponovo zaspati.* Hodanje kuda god da krenem. * Budući da sedim po čitav dan na poslu, čeznem za aktivnošću.* Večera koju mi mama sprema sredom uveče.* Petak veče sa mojim mužem kod kuće.* Kada uspem da operem posuđe i da oribam kuhinju pre odlaska na posao.* Kada se setim da poručim voće i povrće na vreme.* Smejanje s prijateljicama koje me razumeju zato što su bile na mom mestu.* Čokolada, kafa, vino.* Vikend.
Šta sam morala da naučimIskrenost je najbolja vrlina i najvažnije pravilo. Budite direktni i nedvosmisleni kada se radi o potrebama vašeg deteta, o tome kako se osećate, kao i kada se govori o tome koliko ste dostupni za svoje prijatelje i širu porodicu. Iskreno, niste dostupni ni izbliza koliko ste bili ranije. Stvarno morate da razgovarate o tome kako se osećate. Odaberite jednu ili više pravih osoba za ovaj razgovor. Kada ste uznemireni i kada vas mori osećaj krivice, vaše zalihe energije se prazne. Čak i kada sami najzad počnete da se suočavate sa činjenicom da je vaš život znatno dobio na ubrzanju, razgovor o tome može značajno da ublaži vaš umor. Obući pravu kombinaciju za taj dan iz prve je ranije za mene bila nemoguća misija. Ja sam osoba koja se uvek predomisli u vezi sa onim što je obukla na samom izlasku iz kuće. Brzo sam shvatila da više nemam taj luksuz i sada vrlo često nosim iste komade garderobe svakog drugog dana. Ha!
Još uvek učim…Nikada neće biti dovoljno vremena da uradite sve što želite i vreme se ne pojavljuje magično za neke stvari samo zato što to želite. Moraćete da se organizujete bolje neko ikada pre. Niko ne živi vaš život za vas, tako da ćete vi morati da odlučujete šta vam je važno i nastaviti u pravcu koji ste sebi odredili.
Šta mi je pomogloPronađite najbolje moguće rešenje za čuvanje svog deteta koje možete da priuštite, i kada to kažem, ne mislim samo na novčanu stranu odluke. Čak i ako morate da vozite dalje nekoliko puta nedeljno da bi vam srce bilo na mestu i da biste bili uvereni da vam je dete sigurno kada nije sa vama - uradite to. Briga o detetu dok ste na poslu je iscrpljujuća, pa nemojte mučiti sebe ako ne morate. Ako je to ikako moguće, barem i povremeno, dogovorite sa poslodavcem fleksibilno radno vreme, bilo da je to rad od kuće i/ili kasniji dolazak na posao i odlazak sa posla. Zauzvrat, budite iskreni u vezi sa onim što možete da postignete, budite pristupačni, dostupni i fleksibilni.
Ostanite u formi onoliko koliko je to moguće, ali nemojte sebe izludeti zbog toga.
Ja sam se ugojila otkad sam se vratila na posao, ali znam da je to zbog stresa. Zdrava ishrana daje nam energiju i u toj energiji je poenta. Retko ćete imati vremena za sve što život stavlja pred vas, ali zdrava ishrana je nešto što garantuje kvalitet svega što činite. Dremajte vikendima i svakog dana kada je to moguće. To će vam pomoći da ponovo počnete da funkcionišete normalno. Zaboravite na jednu stvar za koju sebi govorite da je morate uraditi. Smejem se samoj sebi kada vam ovo savetujem, ali prosto znam da će vam promeniti život. Prestanite da čistite kuhinju pre odlaska na posao, prestanite da perete i fenirate kosu baš svaki dan, probajte da kupujete ručak umesto da ga sami pripremate i nosite od kuće. Znam da vam se ne čini da su ovo velike stvari, ali kada se trkate sa vremenom, spas je u sitnicama.
Druge veoma važne stvari
*Bolje je da radite za šefa i sa kolegama koji su vam simpatični, kao i da radite posao koji volite. Tako ćete imati više energije i manje nepotrebnih stresova.
* Negujte svoj brak/vezu. Delite što više svoja razmišljanja, brige i radovanja sa svojim partnerom i komunicirajte redovno, čak i kada je to moguće samo putem SMS. Ako želite da vaša veza traje, morate oboje da radite na tome.
* Pokažite zahvalnost ljudima za svu podršku koju primate, ne biste bili uspešni bez njih i zato im pokažite koliko cenite njihovu podršku. Na kraju krajeva, oni se brinu o najvažnijoj osobi u vašem životu.
* Idite redovno na kontrole kod lekara, inače će vaše telo trpeti.
* Koristite javni prevoz. Neverovatno je šta sve možete da završite za trideset minuta – možete da meditirate, možete da sastavite spisak za kupovinu, možete pozvati prijatelja.
* Nedostajaće vam vaše dete/deca svakog dana. Osmislite zajednički ritual koji nikada nećete propuštati i uživajte u njemu! Za mene i mog sina to je zajednički doručak svakog dana. Nekad je taj doručak, inače, u 4 ujutro
* Spavanje je istovremeno vaš najbolji prijatelj i najljući neprijatelj. Učinite sve što možete da odspavate dovoljno svake noći. Meni se nekad dešavalo da odem u krevet pre sedam uveče.
* Dajte sebi najmanje šest meseci pre donošenja važnih odluka. Prijateljica mi je rekla da joj je potrebno šest meseci da se navikne na nešto, ali u mom slučaju to je pre osam meseci. Danas je teško donositi odluke i zato dajte sebi vremena da sve osmislite i o svemu detaljno porazmislite.
* Mislite o svom spoljašnjem izgledu. Ja ne propuštam odlaske kod frizera i kod pedikira, a za vas to može biti nešto drugo što čini da se osećate dobro, a npr. ne oduzima mnogo vremena ni napora ujutru.
najboljamamanasvetu
