Ou Sjenbai, 32-godišnja žena koja živi u Pekingu opisala je kako se udala samo kako bi udovoljila svojoj porodici, ali i zadržala svoju slobodu.
"Želim da zaštitim odnos sa devojkom i ostati s njom čitav život. Upravo zbog toga sam se udala za muškarca 2012. U to sam vreme živela srećno sa svojom devojkom u Pekingu, međutim bila sam pod stalnim pritiskom porodicom koja živi u Dalianu - kako bi tebalo da se uda. Ironično, moja bi situacija bila puno lakša da sam se dogodila jedno deset godina ranije. Tada je bilo puno manje svesti o homoseksualnosti, a samim time i manje sumnji. Moji roditelji su me stalno ispitivali viđam li se s kim, a situacija se samo pogoršala kad je moj otac preminuo, jer je moja majka - zabrinuta što se već nisam skrasila, dolazila da živi kod mene na nekoliko meseci svake godine. Shvaćajući kako ne postoji način da izbegnem taj "problem", razgovarala sam sa svojim prijateljima o mogućim rešenjima, a tako sam saznala o "brakovima iz koristi". Svog supruga sam upoznala preko zajedničkih prijatelja, on je vrlo drag muškarac. Baš poput mene i moje devojke, on je sa svojim dečkom već godinama i nije prijateljima otkrio svoju homoseksualnost.
Znam da sam donela pravu odluku
Na našem venčanju moja je devojka bila deveruša, šminkerka i stilistkinja. Bila je vrlo srećna i podržavala me je u mojoj odluci, kao što je i bio dečko mog supruga. Iako nas je zajedno ujedinila potreba, nas se četvoro dobro slažemo i kroz sve detalje venčanja smo prošli zajedno. Kad sam videla koliko je moja porodica srećna činom moje udaje, znala sam da sam donela pravu odluku. Samo na ovaj način smo mogli da zadovoljimo svačije potrebe - moja porodica je srećna jer znaju da sada imam nekog ko će o meni brinuti nakon što oni umru, a mog supruga kolege više ne gnjave nameštanjem sastanaka i sumnjama u njegovu seksualnost. On će biti sa mnom na mojim porodičnim okupljanjima, a ja s njim na istom tom, kao i na onim poslovnim. Međutim, sada, kad je već prošlo nekoliko godina od našeg braka i svi u njega veruju, retko se kad moramo ponašati kao pravi par. Ja živim sa svojom devojkom, a on sa svojim dečkom. Naš četvoro ponekad izađemo na zajedničku večeru jer smo postali dobri prijatelji. Pošto sam se udala, prijatelji koji su znali za moju polnu orijentaciju počeli su da od mene traže savet. Tada smo devojka i ja shvatile kako postoji puno ljudi u očajničkim situacijama i traže pomoć. Ne samo da se u Kini nalazi oko 70 miliona homoseksualaca, već i miliona heteroseksualnih žena završavaju u brakovima sa gej muškarcima.
Tokom godine, organizujemo više od 80 događaja i upoznavanja, a već smo kumovale preko 100 brakova iz koristi. Sada radimo na razvoju aplikacije. Ipak, razumem kako je se za mnoge brak iz takve pogodnosti čini kao noćna mora. Nezgodno je ako članovi porodice žive u istom gradu - iznenadne posete može lako razotkriti istinu. U tim slučajevima, potrebno je organizovati dom u kojem se živi zajedno - a odvojeno. Uz to treba nadodati pritisak koji dolazi iz neizostavnog pitanja "a kad će dete?" Tu sve postaje komplikovano. Mi zasad uspešno izbegavamo pitanja o deci, a trenutno se fokusiramo na pronalazak muža mojoj devojci. Iako je ona priznala svoju homoseksualnost njima još u srednjoj školi i mi ih posećujemo svaki vikend, razumemo njihov strah i želju da ona bude "normalna" u očima drugih...
Pre ili kasnije, jer ne znam može li se tajna zauvek čuvati, verovatno će se sve otkriti i moja porodica će znati. Međutim, verujem kako će kinesko društvo u međuvremenu postati tolerantnije prema članovima LGTB zajednice, a onda će i našim majkama biti sve lakše prihvatiti. Mi ćemo se boriti za ono u što verujemo".
express.hr
