Prva nedelja se zove Čista i tada sva jela treba kuvati na vodi. Druga nedelja je Pačista, u narodu poznata i kao Hroma, a dobila je ime po hromom konju za kog se veruje da ga jaše sveti Todor. Treća nedelja je Krstopoklona jer se vernicima koji poste iznosi časni krst na poklonjenje. Četvrta je Sredoposna, a peta Gluva, jer se u toku te nedelje ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi ne započinju. Šesta je Cvetna. Sedma je Velika nedelja, a najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kada u pravoslavnim hramovima nema bogosluženja.
U vreme posta vernici treba da eliminišu iz ishrane sve životinjske proizvode, uključujući i mleko i sir. Riba tokom posta može da se jede samo dva puta u poslednje dve nedelje pre Uskrsa. Isključiti iz ishrane meso i mlečne proizvode može biti veliki izazov, jer su oni glavni izvor proteina za ljudski organizam. Proteini su uključeni u metaboličke procese i potrebni su za izgradnju svih ćelija u organizmu. Oni takođe snabdevaju telo energijom. Nedostatak proteina može štetno uticati na zdravlje, zbog čega savetujemo da dodate na svoj dnevni meni što više povrća sa proteinima.
Stručnjaci savetuju da su proteini iz soje najbolja zamena za meso. Od soje se pravi mleko i tofu, a proteini soje imaju niz pozitivnih karakteristika: snižavaju holesterol i poboljšavaju funkciju bubrega. U svoj dnevni meni ubacite mahunarke - sočivo, grašak i leblebije. Najpoznatije jelo sa leblebijom je humus: pasta sadrži mlevenu leblebiju, susam, beli luk, začine i maslinovo ulje.
Nutricionisti podsećaju da proteini iz mahunarki ne sadrže nekoliko važnih aminokiselina za organizam, pa lekari savetuju da tokom posta uključite u svoju ishranu žitarice i kaše. Mnogi ljudi pogrešno veruju da one ne sadrže proteine, ali nije tako. Na primer, 100 grama heljde sadrži 12.5 grama proteina. Koristite kašu od ječma, pirinča, ali i zrna pšenice, i kus-kus.
Ne zaboravite na orahe i semenke. Biljna namirinica koja sadrže najveću količinu proteina je orah. Međutim, treba imati na umu da u isto vreme orasi imaju visok sadržaj masti. Nutricionisti preporučuju da na dan jedete oko 30 grama oraha. Pored oraha možete jesti i kikiriki.
Broj biljnih namirnica koje su bogate proteinima uključuje i različite vrste gljiva. Na žalost, one se u svežem obliku retko nalaze tokom proleća, ali možete ih konzumirati u marinadi ili suve.
Uprkos činjenici da je povrće prvenstveno odličan izvor vitamina, postoji povrće koje je bogato proteinima. Obogatite svoju ishranu spanaćem, keljom, brokolijem, artičokama, krompirom, šargarepom i celerom.Sa svežim i suvim voćem je ista situacija kao i sa povrćem. Ukoliko želite veće količine proteina treba jesti više suvih kajsija, šljiva, trešnji, banana, kivija i avokada.
(zenskimagazin.rs)
