"Kad je mojoj majci po prvi put dijagnostifikovan karcinom dojke 2007, ona je bila u potpunom šoku. Učinila je sve što su joj lekari tada savetovali.
Hemoterapija, dupla mastektomija i zračenja. Bili smo tako zahvalni i tada smo s olakšanjem rekli: ova noćna mora je završila.
2009. godine, tačno dve godine nakon njene početne dijagnoze, otkriveno je da se rak vratio i da je metastazirao na limfne čvorove, kosti, pluća, a kasnije na jetru i deo mozga.
Činilo se kao nemoguća borba za osvojiti, ali moja se majka borila više nego je mislila da može. Utrošila je bezbroj sati na istraživanje raka i kako se on stvara i kako može nestati na staničnoj razini. Drastično je promenila prehranu. Prestala je jesti meso i prženu hranu, jela je isključivo sveže voće i povrće, prešla je na vegetarijanstvo. Krenula je na jogu i počela je vežbati sa ličnim trenerom. Bila je u top formi, a fizički i psihički je izgledala bolje nego ikad.
Tada sam počela shvatati da je moja mama bila mnogo više od "samo" moja mama – ona je izuzetno jaka, pametna, uporna žena, koja je najviše od svega želela ostati što duže sa svojom porodicom i prijateljima.
Moja mama je učinila sve što je mogla medicinski, holistički, mentalno, duhovno i fizički, kako bi ostala ovde s nama. Nikad to neću zaboraviti. Sve me ovo podseti kada mi majka najviše nedostaje. Jer ona više nije ovde.Takav žar u očima i tolika želja da ostane uz nas, ne može se opisati rečima. Moja bi majka pomakla i planine ako treba samo da ostane. Gledala je smrti u oči i govorila: "A ne, nije još moje vreme da odem".
A kad je došlo to vreme, morala je predati bitku, ali se nije bojala. Stalno nam je govorila koliko nas voli, puno nas sve voli, volim, volim, sve dok glas moje mame nije utihnuo.
Moja majka je bila najjača, najhrabrija osoba koju sam ikada imala, i mogu sa sigurnošću reći da me niko pre niti će me iko moći inspirisati i podignuti kao što je to mogla moja mama."
(zdravaisretna)
