Tinejdžerka iz SAD-a nije bila spremna da postane mlada mama. Ostala je trudna sa 19 godina a onda je odlučila da abortira. Ovo je njena ispovest i važno je da je pročitate!
Mislila sam da bi prva trudnoća trebalo da bude prijatno i radosno iskustvo. Zamišljala sam kako ću da pozovom majku, kažem joj da imam lepe vesti i da jedva čekam da se porodim. Nije mi padalo na pamet da ću morati da idem na abortus.
Trebalo je da budem udata, imam diplomu i 30 godina. Umesto toga radila sam u butiku, imala sam samo 19 godina i zatrudnela sam heroinskim zavisnikom koga sam poznavala dva meseca. Kada sam mu saopštila da sam trudna, rekao mi je da trenutno nije spreman da postane roditelj.
Nisam imala novac, ostalo mi je 50 dolara, a za abortiranje mi je bilo potrebno 415 dolara. Nisam znala šta da radim. Iz očaja sam pozvala mamu. Odmah je videla da nešto nije u redu.
"Trudna je, zar ne", čula sam glas oca u pozadini.
Samo sam ćutala. Krenule su mi suze i počela sam da se izvinjavam.
"Bilo koju odluku da doneseš, biće loše za tebe, ali ako odlučiš da zadržiš dete, možeš ovde da ga dovedeš i mi ćemo ti pomoći da ga podigneš."
"Ne mama, neću je zadržati", odgovorila sam joj.
Znala sam da je mamima ponuda bila formalnost. U ostalom ko bi voleo da joj dete napusti fakultet i vrati se kući kako bi gajilo dete.
Nekoliko dana kasnije dobila sam ček od kuće i otišla u kliniku.
Narednih nekoliko godina sanjala sam babe, imala sam skoro identičam san: Kako ubijam bebu ili ih imam pa ih izgubim... Potiskivala sam neprijatne emocije, trudila sam se da budem dobro, ali su mi se razne misli vrzmale po glavi. Iako nisam verovale u takve stvari, padalo mi je na pamet da li ću goreti u paklu.
Imala sam život koji sam želela kada sam donela odluku da ne zadržim bebu. Na papiru sam živela lagodno, imala platu, koristila kredinte kartice, išla u kupovinu, ali nisam bila ispunjena.
Probala sam razne načine, čak i išla na meditaciju kako bi sav bol i tuga nestali. Zahvaljujući Internetu sa 25 godina sam saznala da postoji čitav svet udruženje i mladih žena, koje su imali slična iskustva. Ovo mi je zaista pomoglo. Shvatila sam da svako na svoj način prebrodi ovu krizu. Volela bih da sam bila spremna na duševnu patnju, koju sam doživela nakon intervencije.
Osetila sam zahvalnost i olakšanje posle abortiranja, ali i veliki strah. Ako se odlučite na prekid trudnoće, veoma je važno da razgovarate o tome, čak iako se plašite. Pričajte o svojim strahovima, snovima, ako ne možete sebi da priznate, podelite to sa drugima. Najbolje će vas razumeti oni koji su prošlo kroz sve to.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
