Dugo je naša zemlja bila pod sankcijama, taman toliko koliko da prođe moja mladost. Udala sam se mlada, ubrzo dobila decu, imala sam i ludu sreću da nađem posao, i nikada nisam imala vremena, a bogami ni novca da putujem, upoznajem svet.
Kad smo svi malo stalo na noge, skućili se, deca odrasla taman da ih mogu poslati negde van naših granica pa za mene ne bi ni tu mesta. Bože sačuvaj da se žalim. Nemam zašta, a onda, taman kad sam pomislila da nikada neću preći granicu, udari me neka sreća nenadana i dobih nagradno putovanje i to ni manje ni više nego hotel sa pet zvezdica.
Smušena zaboravila sam i da ponesem kupaći kostim iako lepo na sajtu piše da imamo na raspolaganju, bazen, sauna, sve olinkluziv.
Dočeka me neverovatni ljubazni ljudi, divna soba, odlično društvo, ja ko sa Marsa pala iako sam se dobro naoružala podacima sa interneta, a i prijatelji su mi dali nekoliko uputstava. Sve blješti oko mene, svi mi se smeškaju, nude mi programe - fitnes, masaže, a ja zapela da idem u saunu. Nisam nikad pre, a kažu dobro za sve.
Nas dve otvarismo vrata, prigušeno svetlo, klasična muzika, neki natpisi na zidu gde nas upozoravaju da je zabranjeno da nosimo peškir ili bademantil. Ništa mi nije jasno. Da gole idemo iz sobe u sobu?! Pogledasmo se, hrabro idemo napred, tražimo nekoga da nas uputi u saunu. Prvo ugledasmo đakuzi, prazan i taman da uletimo u njega, u sobu uđe matorac potpuno go. Oklembesio se, sav mokar, prolazi pored nas i pravo u đakuzi. Uhvatismo se jedna drugu pod ruku, sramota nas i da se nas dve gledamo, a ne u njega i onu stvar. Hoćemo što pre da pobegnemo od njega i pravo na novog matorca. Samo što ga nismo oborile. Gleda on nas, gledamo mi njega. Njemu nije valjda jasno što smo skroz ogrnute, nama što je i on go.
Prođe pored nas i pozva nas u đakuzi.
Nemamo mi šta da radimo u ovoj sauni, a nismo ni došli do nje. I na njoj pisalo da moramo da se skinemo i da je zabranjeno da nosimo peškire. Pa ništa ogavnije nisam doživela u životu.
Znam da smo zatucan narod, da smo mi Balkanke sramežljive (kako koja, istina) ali da sad mi u đakuziju budemo sa tim matorcima i to gole. Da me, bože me sačuvaj, još i u tom uskom malom đakuziju dotakne i rukom, a ne... A u sauni da sedim tamo gde negde neko drugi drži svoje d*upe, pa ništa ogavnije nema, koliko god je to hotel sa pet zvezdica.
Brže bolje pobegosmo mi odatle. Niko me ne može ubediti da je golotinja nešto normalno, da je to sasvim prirodno. Neko će reći da nisam slobodna žena, da sam ograničena, zatucana, ali moja sloboda se ogleda u tome da ja odlučujem ko me može videti skroz naskroz i gde.
Kurir.rs/PDV/Foto Profimedia
