Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i još ih održavaju i ne daju zaboravu.
Srbi, u vreme božićnih praznika, imaju mnogo običaja koji se razlikuju u zavisnosti od kraja u kome žive. Vremenom, rituali su se menjali ali je ostalo nekoliko svetih pravila kao što je unošenje badnjaka, pa zatim njegovo paljenje, okupljanje porodice oko trpeze - posna hrana za Badnje veče, mrsna za Božić…
Najvažnije je da se svi ukućani izmire i kod Srba je veliki greh svađati se u vreme božićnih praznika. To su dani pomirenja i sloge i svi ukućani se trude da ničim ne poremete prazničnu atmosferu.
Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida. Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.
NE PROPUSTITE
Za Badnjak se bira hrastovo drvo i po njega idu rano ujutru samo muškarci, obično domaćin i sin.
Badnjak se ne u nosi u kuću pre prvog mraka i tek onda stavlja na ognjište.
Kada se donese badnjak, kolje se pečenica, obično prase, a domaćice pripremaju posnu hranu.
Uveče se pali badnjak uz povike “koliko iskrica, toliko parica…”
Na Badnje veče ne treba zaspati dok badnjak ne izgori, jer će onda ukućani umirati bez predznaka.
Vatra na ognjištu na Badnji dan i Božić ne treba da se raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne bi nadimala od trave. Umesto toga, vatra se raspiruje lisnatim granama.
Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je nešto pozajmljeno, traži se da se vrati, jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje za Božić.
Kurir.rs/Foto Dragana Udovičić
NE PROPUSTITE
