Prošao je Osmi mart. Jesam strepela da se uđem u kuću i koliko god sam se nadala da će sve biti drugačije, od svih 20 godina, pa i od prošle, nisam bila spremna na ono što su mi suprug i trojica momaka priredili.
Da previše ne okolišam, u braku sam dvadeset godina i živim sa četri muškarca - trojicu sam ja rodila i odgojima, vaspitala, a jednog sam sama izabrala. Nikad nisam dobila poklon od muža 20 godina, prošle godine sam dobila cveće i parfem, ali samo zato što ga je gazda odvukao u prodavnicu. Naručio je taj dan i večeru, da ne kuvam ili mesim.
Prošla je godina i opet je stigao taj Osmi mart i, iako nisam čekala prvih 20 godina nikakav poklon, moram biti iskrena prvo prema sebi, ove godine sam se probudila s mišlju da možda ima nade da mi prirede nešto. Ovaj put da ih niko nije naterao.
Žurim kući, preklinjem gradski prevoz što nema busa, a još i gužva. Možda i ne uđem u naredni... Cupkam, tako mi se žuri kući. Ne ludim baš za romantičnim večerama, sveće i tako to, nekako mi je to pi*asto za mene, mušku mamu.
Napokon autobus, ulazim, gužva, zagušljivo... Čak ni cveće koje devojke, žene, bake nose svojim kućama nije dovoljno da malo osveži vazduh. Stigoh, a iz stana čuje se samo televizor, neki film ili serija se gleda. Još ima nade, mislim se. Poslednji put sam bila grozničava kad je najstariji sin kretao u prvi razred, posle toga... nema toga što me je moglo izbaciti iz koloseka. Nije smelo.
Uđoh i odmah se razočarah. Sve kao običan dan. Ma kakava Dan žena, ma kakvi bakrači... Patike, čarape, knjige, suđe, sto od ručka ne raspremljen... Još su momci nešto popravljali, pa i alat razbacan, neki papirići okolo... "Budi bog sa nama šta su danas sve odlučili da mi urade", pomislih i s vrata kupim čarape i nosi prema kupatilu. Sad već pomalo besna, razočarana, nekako i smušena... Da se ne lažemo, nadala sam se bar nekoj ruži na raspemljenom stolu...
Vidio muž meni nešto nije po volji. Nije ni on blesav, zna da je prošle godine zabrljao, sad to treba ispraviti.
"Znaš, skinuo sam ti veš sa štrika, da ne moraš ti da se mučiš, bar dana", dobaci i pravac u kuhinju da nešto prezalogaji.
MOLIM?! Ne mogu da verujem da je to uradio :D! Pa taj veš sam ja noćas prala, ja jutros raširila, eno ga suv i sad on meni da se ja ne mučim danas. Pa zar moj muž nije car i divan?! Još je ostavio da ga ja složim u ormar, taman pet peškira i posteljina i po. Moš mislit kako je divan. I to ga nije niko naterao, sam se setio.
Bogami, biće da je moj muž dao otkaz kod prošlog gazde baš zbog prošlog Osmog marta, da mu se ne ponovi.
Kurir.rs/PDV/Foto Profimedia/Ilustracija
NE PROPUSTITE
