Prema tradiciji u srpskom narodu, a i među Hercegovkama bilo je pravili da se žene imovine odreknu u korist muških članova porodice. Ipak, usled promenjenih drušvenih okolnosti i emancipacije ova praksa se polako menja.
Očekivanja sredine i običajno pravo nametnuli su Hercegovkama moralni imperativ da se očevog nasjedstva, na koje imaju pravo, odreknu u korist braće. Ova praksa se prenosila sa generacije na generaciju. Nije tu bilo ni prinude, ni nagovaranja onih u čiju korist su se žene odricale imovine, nije bilo ni sopstvenog propitivanja te odluke, svedoči Kosa Lečić. Ona se svog dela porodičnog nasledstva odrekla u korist brata, a isto su učinile i njene tri sestre. Ni danas ne sumnja da je ispravno postupila.
"Niti sam išta želela niti mi je bilo potrebno. Ko je udajom zbrinut, ima svoju porodicu, ima gde i od čega da živi, ne bi trebalo da se polakomi i da gleda da uzme deo i bratove kuće i imanja. Nikada to ne bih učinila", rekla je Кosa.
Kosina priča je priča većine Hercegovki 20. veka. Međutim, ovi razlozi se sad ozbiljno preispituju ili odbacuju. Anja Daković je mlada i obrazovana, udata je i ima brata i sestru. Njen stav o nasleđivanju imovine je drugačiji. "Činjenica je da je ranije u Hercegovini praksa bila da se sestre odriču imovine u korist braće. Ipak u zadnje vreme stvari su se promenile. Mislim da ću ja prihvatiti imovinu. Nas je troje u familiji i ja bih prihvatila svoj deo. Važno je da žena ima svoju imovinu. Sutra kad se uda ima pravo na imovinu stečenu u braku, ali ukoliko dođe do razvod,a a nema zajednički stečene imovine, bolje je da ima nešto svoje da ne bi bila na ulici. Posebno je to važno ako je nezaposlena", pojašnjava Anja svoje razloge.
Anja nije usamljen primer. Sve više mladih žena razmišlja kao ona.
Da je sve veći broj Hercegovki koje prihvataju imovinu iz svog dugogodišnjeg iskustva svedoči i trebinjski advokat Predrag Ivanković. "Iako se u Hercegovini dugo praktikovalo običajno pravo koje nalaže da se posle smrti ostavioca, ženska deca odriču imovine u korist braće u zadnje vreme Hercegovke dosta često uzimaju imovinu. Takva praksa je ranije bila u Srbiji. Mislim da se to njihovo običajno pravo polako pretače i kod nas, ovde u Hercegovini. Imamo dosta naslednika koji žive u Srbiji i verovatno poučeni tim iskustvom polako mijenjaju situaciju i ovde", objašnjava Ivanković. Prema mišljenju sociologa Ivana Šijakovića upravo promena društvenih okolnosti glavni je razlog odbacivanja patrijarhalnih obrazaca ponašanja po kojima su se žene odricale imovine na koju po zakonu imaju pravo.
Žena bez imovine je ekonomski ranjiva i zavisna od muškarca Odricanje od nasledstva čini žene ekonomski ranjivijim i zavisnim kažu u Ženskom centru Trebinje. U porodicama sa narušenim odnosima žena koja ne poseduje imovinu je u naročito teškom položaju.
"Posebno ističem taj problem za žene koje trpe nasilje u porodici. One su u posebno teškoj situaciji jer ih ekonomska zavisnost tera da ostanu u nasilnim zajednicama, nemaju gde da se vrate. Nije redak slučaj da imate braću koji žive izuzetno dobro i raspolažu velikom imovinom i sestru koja nema ništa", ističe Ljiljana Čičković, direktorica Ženskog centra Trebinje.
Čak i kad su sređeni porodični odnosi, posjedovanje imovine ženi daje mnogo više mogućnosti za potvrđivanje u društvu, saglasan je i sociolog Ivan Šijaković. "Nedostatak početne imovine dovodi žene u zavistan položaj od muža i porodice u koju dospeva udajom. Posedovanje imovine daje dodatnu sigurnost ženama u njihovim postupcima i ponašanju, ali i otvara mogućnost da započnu neki vlastiti biznis ili dobiju rentu od imovine. Mnogo više se u najbližem okruženju cene one žene koje poseduju ličnu imovinu", poručuje Šijaković.
Kurir.rs/diskriminacija.ba/Foto Printscreen/Z.P
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
