Stefanija Georgieva Hornjak otišla je sa porodicom u Singapur i sa svima podelila svoju životnu priču.
Stefanija je rođena u Makedoniji, odrasla u Vranju, studirala je i zaljubila se u supruga Petra u Novom Sadu a život je sa njim i njihovo dvoje dece sada odveo u daleki Singapur.
"Petar je bio deo internacionalne firme i prilike za život van Srbije su bile realna opcija, samo je trebalo odabrati pravu destinaciju. Singapur nam se učinio kao zanimljivo i bezbedno mesto, i zato smo njega prihvatili. Ja sam oduvek zamišljala kako živim na moru gde je leto tokom cele godine i kako slavim Novu Godinu na plaži što nam se na neki način i ostvarilo. Avanturista sam i obožavam putovanja, sanjala sam o Baliju, Tajlandu, Filipinima dok smo bili u Srbiji i često nagovarala Petra da odemo na letovanje, ali je njemu bilo strašno da krene na put od 20 sati avionom sa malim detetom", rekla je Stefanija i dodala:
"A onda smo dobili Leu i imali dvoje male dece, sina od skoro 3 godine i bebu od 9 meseci, kada smo preselili život daleko od Srbije. Srećom, pa smo se doselili u Singapur, gde su nam sada sve te egzotične destinacije bile na oko 2 sata leta, po veoma pristupačnim cenama."
Ona je otkrila da je deci posebno zanimljivo, kao i da mogu da gledaju slobodne životinje, ali i da na ulazu u zgradu imaju obezbeđenje i recepcionera, u dvorištu bazene, teretanu i igralište za decu.
"Moram da napomenem da je ovakav vid gradnje počeo isključivo da bi se privukli stranci kada je počeo razvoj Singapura, i da prosto tako živi oko 20 posto stanovništva u tim privatnim naseljima ili kondoima (tako da je to ovde standard za ta privatna naselja - naravno ima i skupljih i jeftinijih). Većina Singapurćana živi u državnim stanovima koje je Singapur gradio za svoje stanovnike i prodavao po subvencionisanim cenama kako bi mogli sebi da priušte stan", kazala je Stefanija i nastavila:
"Cene za kupovinu npr. stanova u privatnim naseljima je u proseku oko 1.000.000 evra dok se državni mogu naći i za 200.000 do 300.000. S tim što državne stanove mogu kupiti samo njihovi državljani ili bar trajni rezidenti i to ukoliko ima preostalih (jer država ima kvote jednako raspodeljene za sve nacionalnosti, kako bi podjednak broj njih živeo u jednoj zgradi i na taj način negovali multikulturalnost. Grad nudi široku paletu mesta u kojima možete da uživate, stalno se nešto novo gradi ili menja tako da imaš novi osećaj kad posetiš isto mesto ponovo. Singapur pruža i jedinstvenu priliku da delimo život sa još 4 druge nacije (Kinezi, Indijci, Malajci i Euro Azijati), upoznamo njihove načine života, hranu, kulturu, vaspitanje dece (čime sam pozitivno iznenađena jer ne viču na decu, a ona su jako mirna i poslušna - vikanje je za njih kao da su izgubilii ponos pa retko kad mozemo da čujemo da neko viče). Nije baš tako velik, ali je na super lokaciji za letove po Aziji pa se u kratkom roku nađemo u nekoj drugoj državi."
"Ovde smo malo više od godinu dana. Privikla sam se jako brzo na lepe uslove (teže mi je išlo sa azijskom hranom i klimom jer je vlažnost blizu 90 posto tokom cele godine), ali sam imala dosta trenutaka da mi nedostaju porodica i prijatelji tako da mi je to najviše otežavalo da se skroz prepustim novom okruženju. Puno su mi olakšale česte posete prijatelja, a kasnije i porodice. Nisam verovala da ćemo imati goste jer je dosta daleko (najbolja varijanta leta je nekih 15 sati) i uvek se oduševim kad mi neko napiše da planira da nas uskoro poseti", iskrena je Vranjanka.
"Volim što je svuda oko nas čisto, dosta se koristi visoka tehnologija i osećamo se kao da živimo u državi iz budućnosti, jedno 200 godina dalekoj, gde su često roboti čistačice, metroi bez vozača (njima upravlja veštačka inteligencija). Stanovi su prostrani, ali treba biti pažljiv kod pretrage stana - jer mi nismo znali npr. da se u njihovim stanovima rerna pa skoro ne može naći jer je oni ne koriste, mašina koja pere samo hladnom vodom. Prednost jer za sve imaju procese, znaju se pravila, sve ide dosta lagano i brzo, radi se preko interneta i zaista su efikasni. Negativna strana organizovanosti je što preteruju sa zakonima (nema žvakanja žvake i kazna je oko 500 dolara, ako ne pustiš vodu u javnom WC 150 dolara, za bacanje smeća na ulici, kazna je 1.000 dolara za prvi put, a 2.000 dolara za drugi. Nije dozvoljeno jesti ni piti u javnom prevozu", istakla je ona.
"Mislim da je ovo bilo najteže objasniti bebi od 9 meseci i starijem detetu od 3 godine da ne mogu bilo kad biti gladni, i da moramo da se bolje organizujem kako se to ne bi dešavalo u javnom prevozu", precizna je mlada mama.
Saveti ljudima koji se uskoro sele u drugu državu, šta je to bitno za novi početak?
"Idi i sve probaj. Kad god imaš priliku, koliko god neobično i daleko zvučalo mesto, prihvatite i odite. Upoznajte nove načine života, usvojite dobre navike, nađite šta vas to ispunjava i čini srećnim. A onda se vratite u Srbiju i doprinesite našoj državi da bude još bolje mesto za život. Jer najlepše je među svojima. I naravno, raspitajte se što više o mestu gde biste živeli. Ako se odlučite za neku dalju državu, na internetu ima puno informacija", rekla je Stefanija i dodala:
"Mi smo mislili da smo pokrili svaki detalj - od toga da nam je firma plaćala za prenos stvari (mada nismo ništa poneli), preko avio karti, smeštaja za prvih mesec dana, čak i plate unapred kako bi imali da živimo. Međutim - problem sa tom platom je bio što su je davali u obliku čeka i mogla je da se unovči po otvaranju tekućeg računa za koji je trebalo minimum 2 nedelje. Sreća pa smo ipak poneli pare koje smo mogli da trošimo dok se ne sredi sve. I prva 3 meseca su najteži period jer ne znamo koliki su troškovi, koliko će nam para trebati, sve nam je delovalo skupo. Tako da kad smo se navikli, bilo je lakše organizovati se", iskrena je žena.
Kurir.rs/K.Đ/Carsija.rs, Foto: Printscreen/Instagram
NE PROPUSTITE
