Violeta Uzur Nwangwu (20) i njen nekoliko godina mlađi brat Mirko (16) od rođenja žive u Bariču, mestu kraj Obrenovca
. Majka Veliborka, rodom iz Pakraca, pronašla je utočište nakon bega iz ratnog vihora u Bariču, a sličnu priču imao je i njihov otac, kako ga svi u Bariču zovu, "Kristijan", koji je u Beograd došao 1997. godine iz Nigerije. Nakon upoznavnja i zblližavnja, na svet su došli Viktorija i Mirko.
Kako nam je nam je rekla, odrastanje u maloj sredini, zbog fizičkog izgleda nije bilo lako ni njoj ni bratu. Ipak, te stvari danas ne zamera vršnjacima, jer kako kaže, nije imao ko da i nauči kako da se ponašaju.
"Bilo je teško odrastati u maloj sredini, pogotovo kada se razlikuješ od drugih na osnovu fizičkih osobina, tačnije rečeno, po boji kože. Što se tice diskriminacije, ne bih to nazvala diskriminacijom, jer deca nisu ništa kriva što ih roditelji nisu vaspitali i učili o neki stvarima i pravim vrednostima. Jer, kao što svi znamo vaspitanje dolazi iz kuce. U osnovnoj školi, kada sam bila, sad, ne sećam se tačno koji razred, deca iz starijih razreda su me nazivali pogrdnim imenima, govorili su mi da sam ružna, kako mi je ružna kosa, da sam Romkinja (izgovarali su ciganka)", započinje Violeta svoju priču.
Kada se radi o hrani i kulturi, obožava i nigerijsku i srpsku, ali kako i sama kaže, temperament je srpski.
"Više uticaja na mene je imala Srbija, zato sto sam rođena ovde. Ali naravno da me zanima Nigerijska kultura, uopsteno celokupna afrička kultura. Kada se radi o temperamentu, on je ovdašnji, srpski. Generalno, zaista volim našu istoriju. Što se hrane tiče, iskreno nisam imala prilike da jedem nigerijsku hranu, osim nekog voća što je tata donosio iz Nigerije. Naime, moj otac kuva samo nase specijalitete iz Srbije".
Kada se radi o rodnoj postojbini njenog oca, kaže da još uvek nije imala prilike da poseti Nigeriju.
"Nažalost, nisam nikada bila u Nigeriji, svi znamo da je duži niz godina ekonomska situacija u Srbiji katastrofalna i prosto mi ne dozvoljava da posetim rodnu zemlju svog oca. Al, jednom ću i to da uradim. Želim da upoznam i taj deo svojih korena", kaže devojka.
Pored toga što je uspešan student na jednom fakultetu, Violeta se bavi i modelingom. Kako kaže, njeni roditelji baš i nisu najsrećniji zbog toga, ali to je ipak bio njen izbor, dodajući da se tu može videti taj momenat "srpskog temperamenta" u njoj.
"Nisam imala podršku roditelja da se bavim modelingom, a oni su i dalje pri tom stavu da to nije za mene. Ali smatram da ni jednog čoveka ne može ništa da spreči da se bavi onim što želi. Svi znamo kako je u Srbiji teško graditi karijeru modela, bez obzira na kvalitete fizickog izgleda. Što se tiče mog porekla, naravno da su me ispitivali na svakom koraku, a za razliku od dana kada sam bila tinejdžer, ljudi pozitivno reaguju na moju priču, maltene sa oduševljenjem", ističe devojka.
Ipak, svoje životne ciljeve zna i fakultet joj je uvek na prvom mestu. Modeling vidi kao dobru priliku da se zabavi, putuje i da upozna svet.
"Fakultet mi je na prvom mestu, tu nema pogovora, imam svoje ciljeve i želim da ih ostvarim. Trenutno sam druga godina na Međunarodnoj politici, tačnije, završavam je. Modeling mi je tu kao neki vid zabave u čemu zapravo uživam."
Kako ističe na kraju razgovora, Beograd i život u njemu voli pogotovo onaj noćni, a što se tiče neprijatnosti, nijednu nije imala.
"Nikada nisam imala neprijatnih situacija u Beogradu, čak, može se reći da imam više pozitivnih utisaka i pogodnosti, što tokom šetanja po gradu, što u izlascima, što u poznanstvima koje sam ostvarila putem studiranja i modelinga. Možda je delom zaslužno i moje vaspitanje koje nosim iz kuće i činjenica da sam naučena da na svet, situacije i generalno na ljude, gledam na objektivan način", rekla nam je Violeta na kraju razgovora.
kurir.rs/blic/S. Rajčetić
NE PROPUSTITE
